[američki filmovi
]
19 Novembar, 2011 19:57
Pumpkinhead (1988)
Stan Winston, inače poznat pod nadimkom "Tvorac čudovišta"
zahvaljujući radu na specijalnim efektima i maskama, samo je četiri puta
napravio izlet u rediteljske vode, a njegov dugometražni prvenac bio je
"Pumpkinhead" iz 1988. godine. Koliko je Winston bio značajno ime u
Holivudu, najbolje će dočarati nazivi filmova na kojima je radio maske i
specijalne efekte: Gargoyles, Dead & Buried, The Thing, The Entity, Edward
Scissorhand, Terminator 2: Judgement Day, Batman Returns, A.I. Artificial
Intelligence, Terminator 3: Rise of the Machines, Constantine, The Terminator,
Aliens, Predator, Predator 2, The Monster Squad, Jurassic Park III, Terminator
Salvation, Iron Man, Avatar, Shutter Island! Neverovatan i impozantan niz
hitova na kojima je ovaj umetnik radio.
Dakle, te 1988. Winston se oprobao i iza kamere, a jedan od snimatelja bio
je i čovek s ovih prostora - Bojan Bazelli, rođen u Herceg Novom. Nastao je
"Pumpkinhead", horor film o osveti koja se otrgne kontroli pošto je
sprovodi ogromni demon istog naziva. Iako se na osnovu imena može steći utisak
da se radi o nekakvom demonu s bundevom umesto glave, ime demona potiče od
groblja u blizini polja bundeve na kome počivaju njegovi ostaci.
"Pumpkinhead" je film koji je za svoje vreme imao solidan budžet kada govorimo o horor žanru (reč je o respektabilnih 3.5 miliona $). Winston je za glavnu ulogu izabrao legendarnog Lancea Henriksena koji je do tad ostvario nekoliko značajnih uloga. Ono što prvo upada u oči je da je "Pumpkinhead" film koji odiše atmosferom klasičnom za horore iz zlatnog doba tj. osamdesetih godina. To je po meni prosto neodoljivo, koliko god imao drugih mana. Sem toga, demon je vrlo dobro zamišljen i oživljen, mada dosta podseća na Aliena. Plus je što se dosta često pojavljuje u kadrovima.
Ovaj film je stvoren za sve zaljubljenike u horor žanr, pre svega zbog specifične radnje (priznajem pomalo detinjaste ali i jezivo realne kada je u pitanju scena sa vešticom koja priziva Pumpkinheada), ali i scenarija po kome tinejdžeri koji su meta ovog demona nisu klasično topovsko meso već brzo shvataju s kim imaju posla i kreću u (ne)moguću borbu za opstanak. Henriksen je, naravno, car u ulozi oca shrvanog bolom zbog pogibije sina koji inicira surovu osvetu. "Pumpkinhead" je solidno primljen kod kritike i publike, pa je to valjda dovelo i do čak četiri nastavka, naravno, daleko lošijih od originala.
[američki filmovi
]
15 Novembar, 2011 12:58
Candyman (1992)
Kratka priča "The Forbidden" Clivea Barkera, inspirisala je Bernarda Rosea da je adaptira i pretoči u film "Candyman". Barkeru se adaptacija scenarija toliko dopala da je čak bio i izvršni producent, a iz svega je nastao jedan od najuspešnijih horor filmova devedesetih godina. Osim što je naišao na dobar prijem kod kritičara, "Candyman" je pobrao i simpatije gledalaca pa je u to vreme i zarada bila veoma dobra.
Sem što je radnja priče doživela izmenu lokacije, u filmu je smeštena u Čikago umesto u Englesku, ostatak scenarija se dosta čvrsto drži Barkerove priče: Helen Lyle piše o lokalnim urbanim legendama. Ubrzo će saznati za legendu o Candymanu (u bivšoj državi je ovaj lik prevođen kao "Slatkišar") o kojoj se sa strahom šapuće po odvratnom getu, jezivom samom po sebi. Candyman je crnac s kukom umesto desne šake, koji se pojavljuje kada ispred ogledala ponovite njegovo ime pet puta. Nakon čega vas raspori. Helen odbija da poveruje u ovu legendu, ignorišući upozorenja lokalnog stanovništva. Kako se njena istraga zahuktava, počinje serija gnusnih ubistava i njena telepatska povezanost sa Candymanom je dovodi u sumnju: Da li je ovaj mit istinit ili je izgubila razum?
Rose je sem priče, imao i dobar osećaj za izbor glumačke ekipe, pa je glavnu ulogu dodelio fatalnoj Virginiji Madsen koja je preslatka, Candymana igra jezivi Tony Todd (mada je njegov glas preterano modifikovan, meni je s ove distance to zvučalo smešno), a Heleninog ljigavog muža upečatljivi Xander Berkeley.
Kako je čitaocima ovog bloga poznato, ja nisam ljubitelj slasher filmova u koji se "Candyman" ubraja, a i sama priča o jednom mitu kojim su Amerikanci opsednuti zvuči mi isuviše detinjasto (postoji više varijacija na ovu temu, pa osim Candymana pred ogledalom se prizivaju i Bloody Mary, Dead Mary, razni Boogeymani i ko zna ko još), te nisam nešto naročito uživao u ovom filmu. Ipak, za razliku od slashera u kojima su ubice obični ljudi, ovakve mogu da tolerišem, pa mi je "Candyman" bio podnošljiv, pre svega zbog Virginije, zlokobne atmosfere i morbidnog ambijenta. Kako mnogi Candymana svrstavaju u top 10 zlikovaca iz slasher filmova, pretpostavljam da je ovaj film nezaobilazan za ljubitelje tog podžanra.
Uspeh koji je doživeo doneo je filmu nekoliko nagrada na festivalima, a snimljena su i dva, mnogo slabija nastavka u kojima je ulogu Candymana ponovio Tony Todd, jedan od glumaca čija je karijera usko vezana za horor žanr.
[američki filmovi
]
11 Novembar, 2011 15:33
The Dead (2010)
Prilikom evakuacije, američki avion pun vojnika i civila, ruši se usled nedostatka goriva u blizini afričke obale. Jedini preživeli, inženjerac poručnik Murphy pokušava da pronađe spas od zastrašujuće najezde zombija, usput se udružujući sa lokalnim narednikom Dembeleom koji je krenuo u potragu za svojim sinom.
"The Dead" je zombi horor film braće Howarda i Jonathana Forda, specifičan po tome što je klasičan road trip film smešten na tlo afričkog kontinenta. Braća Ford su bila inspirisana Romerovim zombijima, te nakon dužeg vremena i brzih živih mrtvaca imamo priliku da gledamo sporaće, svakako prirodnije zombije ali zbog toga i ne toliko strašne protivnike. Osim nepoželjne "outnumbered and outgunned" situacije, sve ostalo deluje kao win-win sukob sa nemirnim leševima.
Ovaj film me je na više nivoa razočarao. Pre svega, dosadan je do bola. Pomenuta road trip priča o dva slučajna saborca, suviše je razvučena, a stvaranju napetosti nije od pomoći ovakav tip zombija. Radnja je nekako linearna, ide dosta headshotova zombija, pa dijalozi dvojice junaka, pa opet ubijanje zombija, pa dijalozi. Mene je to zamorilo i uspavalo. Daleko bolji road trip zombi film je "Zombieland" kome ne manjka ni humora ni akcije, za razliku od filma braće Ford.
Ono što se ovom filmu ne može prigovoriti je svakako lokacija. Sniman je u Gani i Burkini Faso, u predelima koji oduzimaju dah i dočaravaju svu surovost Crnog kontinenta. Isto, mora se priznati da je šminka urađena vrlo realno, zombiji su jezivi, a filmu ne manjka krvi, ujeda, ugriza, kidanja mesa, letenja udova, odrubljivanja i smrskavanja glava, pregršt pogodaka u glave zaraženih. Šteta, jer ovo nije dovoljno da "The Dead" bude napet i zanimljiv film...
