Režiser & scenarista:
Rigoberto Castañeda
Uloge:
Iliana Fox ... Agata/Catalina
Adrià Collado ... Nuno
Raúl Méndez ... Omar
Carlos Aragon ... Ugalde
Radnja:
Vozeći 31-im kilometrom usamljenog puta, Agata Hameran udari dečaka. Kako bi mu pomogla, ona izađe iz automobila pa je pregazi kamionet, završava u bolnici sa teškim povredama i u dubokoj komi. Njena sestra bliznakinja Catalina uspostavlja telepatsku vezu sa njom i oseća Agatin bol i čuje njen vapaj za pomoć. Catalina, njen momak Nuno i Agatin momak Omar, vraćaju se na mesto nesreće i otkrivaju da je to mesto opterećeno natprirodnim saobraćajnim nesrećama koje uzrokuje duh majke koja je ubila sopstvenog sinčića. Catalina shvata da je duh njene sestre zarobljen između sveta živih i mrtvih i da mora da joj pomogne da ostane među živima.
Osvrt:
"Kilómetro 31" je meksički horor film inspirisan legendom o Ženi koja plače (la Llorona) i legendama o duhovima na autoputevima. Te bapske priče su vrlo popularne u Južnoj Americi, pa eto i motiva da se snimi ovaj film. Legenda kaže da je živela žena koja je sa voljenim čovekom dobila dete, a kada je on umesto nje izabrao drugu, ona je izvršila čedomorstvo i samoubistvo, pa se njen duh pojavljuje oglašavajući se jecajima zbog tog zločina.
Priče tog tipa su dakle veoma popularne i može se reći da nisu loše polazište za film jer taj duh praktično otima i decu (mada od zemlje do zemlje postoje različite varijacije). Zašto se takva legenda univerzalna za ceo kontinent nije sprovela do kraja, to je pitanje za autore filma. Takođe, nije mi jasno ni to što su autori naveli da je film snimljen po istinitom događaju, valjda su time želeli da isprate holivudski stil.
Atmosfera u filmu nije loša, dosta je sumorna, pa ponekad i previše te počinje da zamara. Odnosi glavnih likova su dosta nevešto isforsirani, želeći da se dobiju zanimljivi likovi sa narušenim međusobnim odnosima. Efekti su ... preterani, CGI je očigledan i pokušano je da se zamaskira zamračivanjem.
Mislim da je film imao veći potencijal i nije mi jasno u čemu su zabrljali, jer je dobijeno sasvim prosečno, na trenutke i dosadnjikavo delo, a u prosek ga vadi par jezivih scena i dosta dobri zvučni efekti.
Ocena: 5.0/10
Režiser:
Eugenio Martín
Scenaristi:
Arnaud d'Usseau & Julian Zimet
Uloge:
Christopher Lee ... Sir Alexander Saxton
Peter Cushing ... Dr. Wells
Alberto de Mendoza ... Father Pujardov
Silvia Tortosa ... Countess Irina Petrovska
Julio Peña ... Inspector Mirov
Telly Savalas ... Captain Kazan
George Rigaud ... Count Maryan Petrovski
Juan Olaguivel ... Creature
Radnja:
1906. godine u Kini, profesor Alexander Saxton pronalazi u provinciji Sechuan smrznuti fosil drevnog bića za koje misli da je karika koja nedostaje. Ostatke bića transportuje u kovčegu u Šangaj i ukrcava na trans-sibirski voz gde upoznaje doktora Wellsa. Tokom putovanja, životna sila zarobljena u smrznutom stvorenju se oslobađa, počinje da ubija putnike i krade im pamćenje. Mogu li Saxton i Wells na vreme otkriti o čemu se radi, pre nego što i sami postanu žrtve?
Osvrt:
Zahvaljujući odličnom hrvatskom blogu frogbros.blog.hr naišao sam na link na kome i sami možete pogledati ovaj film (naravno pod uslovom da razumete engleski). Kvalitet snimka je podnošljiv i preporučujem zainteresovanima da ga gledaju u datom formatu, nikako u full screen modu. 
A sad nešto o samom filmu. :) Snimljen je u Madridu davne 1973. godine, za mizernih 300000 $! A u njemu glume legende žanra Christopher Lee i Peter Cushing kojima se pridružio i Telly Savalas (doduše on na svega 15-ak minuta). Inače, otuda i još jedan naziv "Pánico en el Transiberiano".
Radnja se odvija sve vreme u vozu, ima dosta nelogičnosti, čak bih rekao i naivnih grešaka, ali i pored toga meni nijednog trenutka nije bio dosadan i nezanimljiv. Verovatno je razlog za to ova slavna trojka koja bi izvadila svaki film. Likovi su raznoliki i dosta ih prodefiluje ekranom što razbija monotoniju u startu. 
Inače, sama priča o vanzemaljskoj vrsti koja je zarobljena na našoj planeti i sada, oslobođena od okova leda, prikuplja informacije kako bi se vratila na svoju planetu je zanimljiva, a dodatni plus su njene nadljudske moći - naročito scena kada vaskrsne sve svoje žrtve iz voza i usledi sukob preostalih putnika sa zombijima.
Ne očekujte spektakularan film, ali u svakom slučaju nećete ni uzalud potrošiti vreme, verovatno zbog zanimljivog koncepta da se radnja smesti u kompoziciju koja se probija kroz sibirsku zimu. Ocena: 5.5/10
Režiser:
Fred Walton
Scenaristi:
Steve Feke & Fred Walton
Uloge:
Charles Durning ... John Clifford
Carol Kane ... Jill Johnson
Colleen Dewhurst ... Tracy
Tony Beckley ... Curt Duncan
Ron O'Neal ... Lt. Charlie Garber
Radnja:
Isprepadana bejbisiterka, neprestana zvonjava telefona i šaputanje pretnji bazirali su jedan od najnapetijih horora ikad snimljenih. Carol Kane igra srednješkolku Jill, bejbisiterku koju uznemirava serija pretećih telefonskih poziva sve dok policija ne udje u trag psihopatskom ubici Curtu Duncanu i uhapsi ga. Sedam godina kasnije, noćna mora ponovo počinje kada Duncan pobegne iz ludnice u kojoj je bio smešten i krene u nemilosrdni lov na Jill, sada suprugu i majku dvoje dece.
Osvrt:
"When a Stranger Calls" je film koji je klasičan primer kako jedan film može postati kultan iako je većim delom poprilično dosadan! Sam početak filma, prvih 20 i nešto minuta je filmu donelo status kulta i to sasvim opravdano. Tih 20-ak minuta ušlo je u istoriju, kao jedna od najstrašnijih scena u horor žanru i ja Vam samo mogu preporučiti da film pogledate ali bez čitanja radnje na sajtu IMDB jer će Vam to sasvim sigurno umanjiti šok.
Dakle, početak filma je genijalan, ali nakon toga dolazi do drastičnog pada kvaliteta, neshvatljivo gurajući film u vode mlakog trilera, iako su se autori filma trudili da i tu stvore napetu i specifičnu atmosferu. Mogu reći da je i završna scena svakako antologijska, koja je potpuno u skladu sa početnih 20 minuta. Po meni je važnu ulogu odigrala i muzička podloga u napetim scenama.
Mana filma je i psihopatski ubica Curt Duncan, u jednom trenutku predstavljen kao iskonsko zlo i veoma brutalan, a kasnije prilično otupljen i bez, ako mogu tako da se izrazim, negativne harizme karakteristične za takve filmske likove. Sem tog kvaliteta sa početka i kraja filma, na kultni status filma uticala je i priča o tome da je film snimljen po urbanoj legendi i noćnoj mori američkih bejbisiterki.
Budžet filma je bio skroman, svega oko 800000 $ ali film je doživeo veliki uspeh i zaradio oko 21 milion $. U svakom slučaju, zbog početka i kraja film je obavezan za ljubitelje horora. Inače, 2006. godine snimljen je i remake koji je prošao mnogo slabije. Kakvo iznenađenje!
Ocena: 6.0/10 (ali prvih 20 minuta 10/10)
