Horor filmovi

Kao što sam napomenuo u prošlom blogu, naredni osvrti biće posvećeni horor filmovima koji su doživeli procvat u poslednjoj dekadi u kinematografiji skandinavskih zemalja. Nakon ranije odgledanih filmova "Vikaren (2007)", "Låt den rätte komma in (2008)", "Sauna (2008)", "Død snø (2009)", zatim "Skjult (2009)" i "Fritt Vilt (2006)", na red je došao još jedan film Påla Øiea - "Villmark" (u bukvalnom prevodu "Divljina" ili "Pustinja").

Øie je ovaj film snimio 6 godina pre filma "Skjult", a još tada je sarađivao sa dva glumca iz tog filma: Markom Kanicem i odličnim Kristofferom Jonerom koji je za ulogu Lassea nominovan za najboljeg glumca i to za najvažnije priznanje u norveškoj kinematografiji - nagradu Amanda.

Radnja filma se vrti oko malobrojne TV ekipe koja odlazi u prirodu, u zabačenu vikendicu kako bi provela 4 dana bez civilizacijskih tekovina kao što su TV, mobilni telefoni, računari, ali i bez cigareta i hrane. Vođa ekipe, a ujedno i bogati gazda, ovim poduhvatom želi da ojača tim sa kojim sarađuje, međutim kada u obližnjem jezeru pronađu mrtvu ženu, međusobni odnosi se pogoršavaju i TV ekipa puca po šavovima. Despotski odnos gazde prema ostalim članovima ekipe i ucenjivanje karijerom dodatno pogoršavaju situaciju. A tagline filma lepo glasi "Trebalo je da se drže što dalje od jezera".

Pošto sam odgledao oba filma ovog reditelja, stekao sam utisak da se drži svog zacrtanog pravca i da veoma voli da zamrsi radnju i misterijom je zakomplikuje. Ipak, "Villmark" je daleko lakši za gledanje od "Skjulta". Ono što posebno impresionira u ovom filmu je ambijent i spooky atmosfera koja iz njega proističe. Ovde se radnja odvija u norveškoj divljini što je iskorišćeno na pravi način i u kombinaciji sa pretežno odličnim scenariom, Pål Øie je snimio jako dobar film koga je samo, ka putu remek dela, stopirala završnica i traljavo objašnjenje. Tu sam se baš neprijatno iznenadio, u stvari razočarao.

Do samog kraja, film je vrlo zanimljiv, dosta napete atmosfere i na visokom nivou kada su u pitanju glumci, a naravno prednjači pomenuti Kristoffer Joner, ali i Bjørn Floberg u ulozi čudnog gazde. Iako traljave završnice, film preporučujem za gledanje.

Kraći niz skandinavskih filmova koje sam odlučio da pogledam, zahvaljujući zanimljivom, misterioznom i zamršenom filmu "Skjult", započeo sam još jednim norveškim hororom po imenu "Fritt Vilt" ili "Hladan plen" koji je režirao Roar Uthaug.

Radnja filma bazirana je na grupici prijatelja koji se bave snowboardom i čiji se izlet u prirodu pretvara u noćnu moru kada, pošto jedan od njih pri padu polomi nogu, utočište od zime pronađu u napuštenom planinskom odmaralištu.

Same lokacije na kojima je sniman film oduzimaju dah. Prelepe norveške šume i planine prekrivene snegom deluju jako privlačno, a lokacija na kojoj se odvija glavni deo radnje je fantastično uznemirujuća. Napušteni planinarski dom/odmaralište u kojem kao da je vreme stalo je sjajan izbor, a autori filma su to iskoristili na veoma dobar način. 

Samo uvođenje u priču i laganiji razvoj radnje se dosta dobro uklapaju, ali otkrivanjem da se radi o  slasheru, meni uvek nezanimljivom, impresioniranost sa početka filma je naglo splasnula. Jednostavno, tu vrstu filmova ne gotivim te sam kraj filma čekao u fazonu "ma samo da se završi". To ne znači da je film loš, ali prosto nije po mom ukusu, iako ima dosta dobrih scena. Verujem da ga ljubitelji slashera ne smeju zaobići.

Ovaj francuski film je dugometražni prvenac reditelja Davida Morleta koji je, kako je i sam priznao, inspiraciju našao u hitu Dannyja Boylea "28 dana kasnije" i u filmu Davida Cronenberga "Muva". Radnja filma vrti se oko para, Sonje i Marka, koji ambulantnim kolima pokušavaju da dospeju do vojne baze Noa kako bi pronašli spas iz apokalipse koja je zadesila Francusku. Opasni virus proredio je ljudsku populaciju, a zaraženi mutiraju u spodobe željne ljudskog mesa i krvi. Kao da im to nije bilo dovoljno, Sonja i Marko nailaze na brojne prepreke kako bi stigli do baze.

Kako sam uglavnom nailazio na pozitivne komentare, moram priznati da su me poneli i da sam očekivao mnogo od ovog filma. U pitanju su Francuzi koji su poslednjih godina snimili gomilu manje-više kvalitetnih horor filmova (ali ipak moram da naglasim da i nisam neki preterani fan istih, pre svega, jer se uglavnom baziraju na torture pornu koji ne podnosim). Kako je "Mutants" film o nekoj vrsti zombija (mada ne bih rekao da su zaraženi ovde i mrtvi), onda sam morao da ga pogledam.

Što se tiče mnogih segmenata filma oni su uglavnom jako dobri. Glavna glumica Hélène de Fougerolles je odlično dočarala Sonju, režija je dosta dobra što se naročito primećuje na samom otvaranju filma i u završnici kada imamo više akcije. Efekti su impresivni i veoma realistično su dočarali mutaciju, a kvalitetni su i kada je u pitanju maska tj. izgled zaraženih (koji su me najviše podsetili na Orke iz "Lord of the Rings" trilogije), kao i u scenama rasparčavanja glava inficiranih i ostalih scena nasilja.

Ipak, da film ne bude sjajan pobrinuo se sam Morlet, koji ga je nakon dinamičnog početka bacio u vode drame i koji ga je usporavanjem radnje dosta umrtvio. Dosta dugo se čeka da započne akcija i jurnjava sa inficiranima, a vreme do toga popunjeno je pomalo patetičnom, a dosta iracionalnom ljubavi Sonje prema Marku. U svakom slučaju, "Mutants" vredi pogledati, ali nemojte postavljati preterano visoka očekivanja.