[evropski filmovi ] 25 April, 2008 10:50

Režija: Dario Argento

Scenario: Jace Anderson & Dario Argento

Uloge:

Asia Argento --- Sarah Mandy

Cristian Solimeno --- Detective Enzo Marchi

Adam James --- Michael Pearce

Moran Atias --- Mater Lachrymarum

Valeria Cavalli --- Marta Colussi

Philippe Leroy --- Guglielmo De Witt

Daria Nicolodi --- Elisa Mandy

Coralina Cataldi-Tassoni --- Giselle Mares

Udo Kier --- Padre Johannes

Robert Madison --- Agente Lissoni

Jun Ichikawa --- Katerina

Radnja:

Ovo je poslednji deo trilogije «Three Mothers» čija se radnja odvija u Rimu i koji je vezan za Majku suza (Mater Lachrymarum) – Treću majku. Na groblju u Viterbu pronadjena je drevna urna. Kada je otac Brusko otvori, izaziva talas nasilja u Rimu: broj pljačaka, silovanja i ubistava se ubrzano povećava, dok nekoliko misterioznih žena opakog izgleda dolaze sa svih strana sveta u Rim i okupljaju se u gradu. Svi ovi dogadjaji povezani su sa povratkom Mater Lacrimarum, poslednje od tri moćne veštice koje su širile teror i smrt vekovima. Sama protiv vojske veštica i demona, Sara Mendi je jedina osoba koja je preostala da spreči Majku suza da uništi Rim. Ona mora da otkrije svoje skrivene natprirodne moći uz pomoć duha njene majke i da se suprotstavi zloj veštici u raskošnoj palati Varelli.

Moj osvrt:

“La Terza Madre” je svakako film koji vredi pogledati, pre svega zbog velikog maga Daria Ardjenta. Glavni kvalitet filma je fantastičan, mračan ambijent i sumorna atmosfera u prelepom Rimu, gde talas nasilja izaziva pravi haos. Naravno, režija je takodje perfektna, kao i gluma Azije Ardjento. Priča je klasična, o borbi dobra i zla, u koju biva upletena nesigurna studentkinja arheologije, nesvesna da je ona glavni adut na strani dobra. U spletu okolnosti, gde može da veruje samo retkima, a opasnost vreba sa svih strana, vodjena duhom njene majke bele veštice, Azija Ardjento se verno uživela u ulogu Sare Mendi.

Veštice su moderne, prilično iritantne, mada na njih nije stavljen akcenat. Veći utisak su ostavili jedan od sledbenika Majke suza koji likvidira prijateljicu Sarine majke i njenu ljubavnicu kao i majmun koji se u filmu pojavljuje kao neka vrsta izvidnika i oglašava se zastrašujućim vriskom.

Što se tiče krvoprolića, ubistva su prilično detaljno prikazana, ima jako puno klanja, a svakako upečatljive scene su ubistvo oca Johanesa od strane opsednute služavke, ubijanje veštice Katerine u vozu, ubistvo medijuma Marte Kolusi kao i završna scena sa Majkom suza.

Ipak, filmu se može ponešto i zameriti. Naime, u nekim trenucima radnja mi je bila zamorna, kao da se prerano počelo sa akcijom, te mi se ponekad činilo da gledam dramu. Radnja je prilično prežvakana i ne donosi ništa novo. Takodje, moja lična zamerka je i to što nisam fan filmova o veštičarenju i vešticama, te i zbog toga ne smatram ovaj film nečim spektakularnim. Jednostavno, nećete mnogo izgubiti ako ga pogledate ali nećete mnogo ni dobiti.

Ocena:

La Terza Madre

Dodatak: Trilogija «The Three Mothers»

«La Terza Madre» je poslednji film Ardjentove trilogije poznate po imenu «The Three Mothers». Trilogija je labavo zasnovana na likovima iz sekcije «Levana and Our Ladies of Sorrow» iz poeme Tomasa de Kvinsija (Thomas de Quincey) «Suspiria de Profundis». Poema prikazuje postojanje tri žene koje su personifikacija tuge: Mater Lachrymarum (Majka suza), Mater Suspiriorum (Majka žalosti) i Mater Tenebrarum (Majka tame). Dario Ardjento i Darija Nikolodi uobličili su de Kvinsijeve «Tri nesrećnice» u tri zle veštice koje vladaju svetom suzama, žalošću i senkama. Kada je objavljen 1977. godine, prvi film iz trilogije, «Suspiria» je predstavila glavne stilske elemente ovog serijala, uključujući istaknuto korišćenje osnovnih boja i razradjene scene za svako ubistvo. Nastavak, «Inferno», razvio je priču o tri veštice, radnja je smeštena u Njujork (u prvom filmu se odvijala u Frajburgu) i film je prikazan 1980. godine.

Priča o «Tri Majke» počinje početkom XI veka, kada tri sestre stvaraju ubistvenu umetnost veštičarenja na obalama Crnog mora. U godinama koje slede, one lutaju svetom i prikupljaju veliko lično bogatsvo i moć, ostavljajući za sobom samo smrt.

Krajem XIX veka, veštice dozvoljavaju Vareliju, italijanskom arhitekti koji živi u Londonu, da osmisli i konstruiše tri impozantne gradjevine. Iz ovih očaranih kuća nalik tvrdjavama, «Tri Majke» vladaju svetom. Po Varelijevim memoarima koji su nazvani «Tri Majke» od strane nepoznatog kolege, arhitekta je suviše kasno spoznao zlu prirodu ovih žena. Rezidencije koje je on dizajnirao postaće centri izopačenosti da će zemlja na kojoj su podignute postati kužna. Neprijatan, gorki miris zla već ispunjava oblast okružujući dom Majke tame (Mater Tenebrarum).

I Majka žalosti (Mater Suspiriorum) i Majka tame tvrde da su Majke oličenje smrti.

Mater Suspiriorum

Mater Suspiriorum (Mother of Sighs), je najstarija od “Tri Majke”. Njeno pravo ime je Helena Markos. Poznata je i kao Crna kraljica. Glumica koja je odigrala ulogu Helene u filmu “Suspiria” je bila nepoznata. Po tvrdjenju Džesike Harper vešticu je glumila 90-ogodišnja bivša prostitutka koju je Dario našao na ulicama Rima. Helena Markos, grčka emigrantkinja, bila je proterana iz mnogih evropskih zemalja i napisala je nekoliko knjiga. 1895. godine osnovala je “Tanz Akademie”, plesnu akademiju, školu plesa i okultnih nauka, u Crnoj šumi pored Frajburga u Nemačkoj. Lokalno stanovništvo je se plašilo, pretpostavljajući da je veštica. Kako je njeno bogatstvo raslo, rasle su i sumnje u njenu pravu prirodu. Da bi skrenula ovo neželjeno ispitivanje, iscenirala je sopstvenu smrt u požaru, 1905. godine. Kontrolu nad Akademijom, koja je postala isključivo baletska škola, dobila je Helenina najbolja učenica. U stvarnosti, to je bila Helena lično. Akademija je nosila ploču na kojoj je pisalo da je tu nekada živela Deziderijus Erazmus.

U “Suspiriji”, Markosova je direktorka čije prisustvo prikriva njen ansambl veštica, koji predvodi Gospodja Blank. Mlada Amerikanka Suzi Benjon otkriva skrivene odaje ispod škole posle smrti nekoliko učenica. Ostarela veštica pokušava da koristi svoju magiju da ubije devojku, ali njene moći, uključujući nevidljivost, stvaranje iluzija i telekineza, pokazuju se nedovoljnim prikladno njenom iznurenom stanju. Benjonova pobedjuje Markosovu ubadajući je u vrat. Veštičina smrt uzrokuje propast zdanja i ansambla.

U filmu “The Mother of Tears” saznajemo da je pre dogadjaja koji su se desili u “Suspiriji”, Eliza Mendi, bela veštica tražila je da se sukobi sa moćnom i zlom Helenom Markos. One su se borile u Frajburgu i Markosova je ubila i Elizu i njenog supruga. Kako god, Eliza uspeva da oslabi Majku žalosti do stanja nalik veštičijem, u kakvom se pojavljuje u “Suspiriji”. Njena ćerka je Sara Mendi.

Mater Tenebrarum

Mater Tenebrarum (Mother of Darkness/Shadows), je najmladja i najokrutnija od “Tri Majke”. Ona nema pravo ime, a dom joj je smešten u Njujork i krštena je 1910. godine. Kućni broj je 49 i na kući se nalazi ploča sa natpisom da je tu nekada živeo Džordž Ivanovič Gurdjijef.

U “Infernu” glavnu ulogu igrala je Veronika Lazar. Ona je u većem delu filma prerušena u medicinsku sestru profesora Arnolda. U završnici, Mark Eliot silazi u utrobu njene zapaljene kuće. On otkriva da je Arnold u stvari arhitekta Vareli i zapravo rob Majke tame. Kada Eliot dodje do nje, Majka tame kuka kako će sve biti spaljeno, baš kao pre. Nakon što zatvori sobu ona se psihotično smeje, nejasno govori i nestaje. Ipak, njen odraz ostaje u ogledalu i izbija kasnije kao smrt. Eliot beži iz sobe razvaljujući vrata. U završnoj sceni, skeletasta Majka tame strada u plamenu njene raspadajuće kuće.

Mater Lacrimarum

Mater Lachrimarum (Mother of Tears), je najlepša od “Tri Majke”. Kao Majka tame, njeno pravo ime nije poznato. U filmu “Inferno” nagadja se da bi njena kuća mogla biti u Rimu, locirana u blizini Filozofske biblioteke gde Sara oseća čudan miris u vazduhu. U filmu “The Mother of Tears”, kuća Majke suza je palata Vareli.

U “Infernu” Majka suza pokušava da opčini Marka Eliota tokom časa muzičkog u Rimu. Po Ardjentu, Anja Pjeroni nije ponovila svoju ulogu Majke suza u “The Mother of Tears” zbog toga što danas ima petoro dece!

Majku suza u filmu “The Mother of Tears” igra izraelska glumica Moren Atijas. Veštica miruje vekovima u Rimu i budi se kada Sara Mendi otvori urnu u kojoj se nalazi njena najmoćnija relikvija – crvena tunika. Dok njene pristalice izazivaju haos u gradu, Majka suza se krije u podzemnim katakombama ispod njene palate, stičući snagu.

[evropski filmovi ] 25 Februar, 2008 09:37

Severance (2006)

Režija: Christopher Smith Scenario: James Moran i Christopher Smith Uloge: Toby Stephens --- Harris Claudie Blakley --- Jill Andy Nyman --- Gordon Babou Ceesay --- Billy Tim McInnerny --- Richard Laura Harris --- Maggie Danny Dyer --- Steve David Gilliam --- George Juli Drajko --- Olga Judit Viktor --- Nadia

*Radnja:* Zaposleni u odeljku za prodaju velike kompanije “Palisade Defence” koja proizvodi oružje, odlaze na vikend u planine Istočne Evrope da bi radili na stvaranju timskog duha. Medjutim, njihovo druženje kreće loše kada postaju žrtve grupe poludelih ubica koji se neće smiriti dok ih sve ne poubijaju. *Moj osvrt:* Ponekad se pitam gde bre nalaze ove scenariste!? Razlog: priča je toliko tupava da je to jadno. Naime, radnici odeljka za prodaju u velikoj kompaniji čiji proizvodi seju smrt po svetu, odlaze na zajednički vikend, u predeo na tromedji Madjarske, Rumunije i Srbije J , nesvesni da se u tom kraju muva čitava jedinica ludaka vojnika. Pardon, gotovo svi to ne znaju, sem jedne koleginice, Jill, koja im priča neverovatnu priču o vojnim kriminalcima – sadistima i zločincima čiji je cilj da ubiju svakog ko je povezan sa pomenutom kompanijom. Što bi rekli Ameri, WTF!? Baš u nekoj madjarskoj vukojebini nailaze na borce protiv globalističke kompanije? Likovi su baš smarački i glupi, prosto se ne zna ko je dosadniji, pa čak i po scenaristima “najcool” lik Steve (koji stalno prosipa neke šale). Radnja je na momente dosadna, ali ima i OK delova. Dosta je ubačeno crnog humora, a čak su it u scenaristi preterali kao napr. u sceni kad projektil iz bazuke pogodi avion daleko na nebu. Šta reći i o smotanim i nesposobnim ubicama koji su inače, kao što je već pomenuto, vojni veterani koji su 90-ih palili žive ljude, ubijali decu i ostalo? Ipak, i pored svega navedenog film i nije toliko loš, ima nekih zanimljivih scena u koje su upliće humor. Tako da bih ga svrstao u neku kategoriju “jedan od mnogih”, a i kako sam pročitao neke tudje recenzije o ovom filmu još je ovo i dobro. *Ocena:* *Dodatak:* zvanični sajt

[evropski filmovi ] 16 Februar, 2008 09:50

Deathwatch (2002)

Režija i scenario: Michael J. Basset

Uloge:

Jamie Bell --------------------------------------- Pfc. Charlie Shakespeare

Ruaidhri Conroy -------------------------------- Pvt. Colin Chevasse

Mike Downey ---------------------------------- Martin Plummer

Laurence Fox ---------------------------------- Capt. Bramwell Jennings

Roman Horak ---------------------------------- German soldier

Dean Lennox Kelly ----------------------------- Pvt. Willie McNess

Torben Liebrecht ------------------------------- Friedrich

Kris Marshall ----------------------------------- Pvt. Barry Starinski

Hans Matheson --------------------------------- Pvt. Jack Hawkstone

Hugh O’Conor ---------------------------------- Anthony Bradford

Matthew Rhys ---------------------------------- Cpl. Doc Fairweather

Andy Serkis ------------------------------------- Pvt. Thomas Quinn

Hugo Speer ------------------------------------- Sgt. David Tate

Radnja:

U brutalnoj rovovskoj borbi u I svetskom ratu, britanska pešadijska četa Y se odvaja od svoga puka posle žestoke bitke. Pokušavajući da se vrate na svoje linije, britanski vojnici otkrivaju nešto što se čini da je bombardovani nemački bunker, napušten i sa samo nekoliko zbunjenih nemačkih vojnika. Pošto ubiju većinu Nemaca i zarobe jednog vojnika, britanska četa utvrdjuje se da zadrži bunker dok ne naidje pojačanje. Uskoro, ipak, čudne pojave počinju da se dešavaju kako se zlo spušta na bunker i Britanski vojnici počinju da se okreću jedan protiv drugog.

Moj osvrt:

Već neko vreme pokušavao sam da dodjem do ovog filma, jer sam negde pročitao recenziju i sama radnja mi se činila dosta zanimljivom. Kada sam odgledao sinoć ovaj film, mogu da kažem da se nisam prevario mnogo – film mi se baš dopao jer predstavlja osveženje u odnosu na ono što sam proteklih nedelja gledao i dobru promenu od stalno sličnih slasher filmova.

Sam ambijent gde je smeštena radnja je fantastičan – veliki nemački bunker koji predstavlja kompleksno “zdanje” sastavljeno od brojnih rovova i manjih bunkera, pravi lavirint. Uz sve to, likovi u filmu su OK. Tako imamo preplašenog vojnika Shakespearea koji je očigledno zalutao na ratište (koji će doduše sa razvojem radnje gubiti svoj prepoznatljivi kukavičluk), nesposobnog kapetana Jenningsa koji nije dorastao vodjenju čete, narednika Tatea koji se ponaša strogo po pravilima službe, religioznog vojnika Bradforda, manijakalnog zločinca i psihopatu vojnika Quinna (glumi ga Andy Sarkis, čovek koji je dao život Golumu), a i ostali vojnici su prilično izgubljeni.

Film ne obiluje nekim surovim scenama po standardima današnjih horor filmova, uglavnom se zastrašivanje svodi na zvučne efekte u mračnom bunkeru i rovovima (što je i donekle moja zamerka jer su neke scene prilično mračne ali s obzirom da je takav ambijent onda se to mora oprostiti – jednostavno ne možete očekivati uličnu rasvetu u bunkeru u I svetskom ratu ).