Režija:

Colin & Greg Strause

Scenario:

Shane Salerno

Uloge:

Steven Pasquale ... Dallas Howard

Reiko Aylesworth ... Kelly O'Brien

John Ortiz ... Sheriff Eddie Morales

Johnny Lewis ... Ricky Howard

Ariel Gade ... Molly O'Brien

Kristen Hager ... Jesse

Robert Joy ... Col. Stevens

Radnja:

U okrugu Gunnison, ruši se NLO u šumi, koji nosi moćnog hibrida Aliena koji parazitira pilota Predatora. Lokalni lovac Buddy Benson i njegov sin Sam loveći u šumi, svedoče rušenju letilice, ali ih ubrzo proganjaju i ubijaju Alieni.U medjuvremenu, još jedan Predator sleće na mesto nesreće tražeći Aliene i uništavajući dokaze njihovog prisustva na Zemlji. Stanovnici grada uskoro se nalaze u sred borbe izmedju dve smrtonosne vanzemaljske vrste. Mala grupa preživelih bori se za opstanak predvodjena šerifom Moralesom i lošim momkom Dallasom Howardom koji imaju različite stavove o tome šta je najbolji plan za bekstvo iz grada.

Moj osvrt:

Kada sam 2004. godine pogledao prvi film u kom su spojeni Alien i Predator, bio sam jako razočaran pričom, tako da sam radnju vrlo brzo zaboravio, samo su mi ostala neka sećanja o tome da su Predatori izgradili piramide na zemlji (WTF!?), da su ih ljudi smatrali bogovima (WTF!?), da su manje zlo od Aliena, da su jači od Aliena (s ovim se tek nikako nisam složio).

Kako je pomenuti film bio i neka očajna brljotina, ponadao sam se da će se završiti na tome kako se već završio i da nas Ameri neće «obradovati» novim serijalom koji će eksploatisati do iznemoglosti.

Naravno, nisam bio u pravu. Osećam da će franšiza AVP dogurati bar do 4 ili 5 delova. Ipak, ovim nastavkom ne mogu da budem potpuno nezadovoljan i čini mi se da je ostavio bolji utisak na mene nego taj prvi deo u kom su ukršteni ovi zlotvori.

Jednostavno, reč je o klasičnom akcionom filmu, koji je imao dobar budžet od oko 40 miliona $, u kome glavne negativce igraju vanzemaljske vrste koje izazivaju teror na Zemlji. Dakle, filmu ne nedostaje akcija, pucnjave i tuče ima dosta, ali zamerka je što su naročito scene borbe izmedju Aliena i Predatora, jako mračne, što u kombinaciji s brzim prebacivanjem kadrova iritira te stalno postavljate sebi pitanje: «Ko li koga ovde razbija?».

Same kreature su dobro odrađene, na dosta mesta se vide u prvom planu Alieni, Predator ali i njihov mešanac Predalien. I svi su jako surovi prema ljudima, te u filmu stradaju deca, bebe, trudnice.

Ono što smara u filmu su gomila klišea, počevši od likova, zatim uloge Vlade u rešavanju problema i sl. pa sve zaokružuje utisak da je film dosta prosečan, mada tvorce filma očigledno boli patka za to, jer je «kod kuće i u gostima» u bioskopima, kao i prodajom DVD-a, film zaradio skoro 160 miliona $, pa je samo «Alien» ostao ispred njega po zaradi, kada su u pitanju filmovi s ovom tematikom.

Ocena:

Zanimljivosti:

- "Aliens vs. Predator: Requiem" je nominovan u dve kategorije za Zlatnu malinu i to za Najgori izgovor za horor film i za Najgori nastavak ili prethodnik, ali ipak nije osvojio te nagrade već «I Know Who Killed Me» i «Daddy Day Camp». Film je nominovan za MTV filmsku nagradu za kategoriju Najbolja scenska borba.

- Ideja za crossover, često se smatra da potiče od scene iz filma «Predator 2» kada se vidi lobanja Ksenomorfa medju Predatorovim trofejima, medjutim «Dark Horse» je objavio njihov prvi Alien vs. Predator strip skoro godinu dana pre prikazivanja «Predator 2».

- Malo sam njuškao po netu i pronašao sledeće podatke:

-   zvaničnih filmova ima 8, u kojima su glavni likovi Alieni, Predatori ili obe vrste:

*Alien (1979) – Ridley Scott

*Aliens (1986) – James Cameron

*Predator (1987) – John McTiernan

*Predator 2 (1990) – Stephen Hopkins

*Alien³ (1992) – David Fincher

*Alien: Resurrection (1997) – Jean-Pierre Jeunet

*Alien vs. Predator (2004) – Paul W.S. Anderson

*Aliens vs. Predator: Requiem (2007) – Strause brothers

-   postoje i dva nezvanična nastavka, i to originalnog Aliena:

   *Alien 2 (1980) – Ciro Ippolito

   *Contamination (1980) – Luigi Cozzi

-         postoji još jedan neverovatan crossover:

*Bathman: Dead End (2003) koji je režirao Sandy Collora i koji je grubo zasnovan na crossover Batmana, Aliena i Predatora preuzet iz stripova

-     stripovi u kojima se sukobljavaju ove dve smrtonosne vanzemaljske vrste su:

*Aliens vs. Predator

*Aliens vs. Predator vs. The Terminator

*Aliens vs. Predator/Witchblade/Darkness: Mindhunter

*Aliens vs. Predator/Witchblade/Darkness: Overkill

*Superman & Batman vs. Aliens & Predator

*Aliens/Predator: Deadliest of the Species

-  postoji gomila video igrica koja se bazira na ovim vrstama

Režija:

Ryuhei Kitamura

Scenario:

Jeff Buhler po istoimenoj priči Clivea Barkera

Uloge:

Bradley Cooper … Leon Kauffman

Vinnie Jones … Mahogany

Leslie Bibb … Maya

Brooke Shields … Susan Hoff

Roger Bart … Jurgis

Tony Curran … Driver

Barbara Eve Harris … Detective Lynn Hadley

Radnja:

Radnja filma vrti se oko talentovanog fotografa koji u želji da fotografiše što zanimljivije slike koje će ga izvući iz anonimnosti, prati serijskog ubicu koji je nazvan “Ubica iz metroa”. U svoju opsesiju raskrinkavanja ubice, uvlači i svoju devojku Mayu, ali pod ulicama grada otkriće nešto mnogo gore od onog što očekuje...

Moj osvrt:

“The Midnight Meat Train” je film zasnovan na kratkoj istoimenoj priči koju je 1984. godine napisao čuveni Clive Barker, iz kolekcije “Books of Blood”.

Sam film prošao je kroz pravu agoniju jer je njegova premijera u maju mesecu, najpre odložena zbog filma “Strangers”, a onda je pušten u tzv. “dollar theatres”. Tek je 1. oktobra doživeo američki debi, I to preko FearNet-onDemand video servisa.

Realno, neshvatljivo je da se ovakav film tako nesrećno proveo po bioskopima. Tolika smeća se snimaju I imaju daleko bolju sudbinu od ovog, a “The Midnight Meat Train” je sve osim smeće.

Sama priča koja je pretočena u radnju je dosta zanimljiva, prilično morbidna i izopačena, što svakako nije ništa novo za Clivea Barkera. Zatim, produkcija i režija su odlični, izbor glumaca takodje, naročito zbog glavnog negativca Vinnija Jonesa koji je po meni prosto savršen u filmu.

Dalje, efekti su prilično “cool”, a ima i podosta fantastično odradjenih scena, tu pre svega mislim na scene u kojima Vinnie Jones vitla svojim mesarskim maljem. Mislim da ako propadne u Holivudu može bez razmišljanja da konkuriše za posao kod “Matijevića”.

“The Midnight Meat train” svakako spada u zanimljivije horore snimljene ove godine I mislim da ga ne treba propustiti...

Ocena:

Margret Ruth Kidder je rođena 17. oktobra 1948. godine u mestu Yellowknife u kanadi. Kao dete se suočavala sa promenama raspoloženja i depresijom, stanjem koje će se vratiti da je proganja kasnije u životu. Da bi joj pomogli, roditelji su je poslali u internat gde je glavna uloga Julije u predstavi «Romeo i Julija», zainteresovala za glumu.

Margot se preselila u L.A. krajem 60-ih i ubrzo je igrala glavnu suparnicu Genea Wildera u «Quackser Fortune Has a Cousin in the Bronx». Po savetu režisera tog filma, Margot je otišla u Njujork da nastavi učenje glume.

Po povratku na zapadnu obalu, preselila se u kuću na plaži sa svojom prijateljicom i koleginicom glumicom Jennifer Salt. Njih dve su bile deo hipi društva koje su činili perspektivni režiseri kao što su Martin Scorsese, Steven Spielberg i Brian De Palma.

De Palma je konačno počeo da se zabavlja sa Margot i jednog Božića, on je poklonio i Margot i Jennifer upakovane scenarije za film koji je nameravao da producira. Taj film zvao se «Sisters».

Hičkokov uticaj na njegov rad je bio jako očigledan i te kritike će De Palmu pratiti većim delom karijere. Ali ovaj film, o ubistvenoj polovini razdvojenih sijamskih bliznakinja, bio je hit. Margot je bila perfektna u ulozi šizofrenične bliznakinje koja je imala podeljenu ličnost. Njen francusko-kanadjanski akcenat je u filmu besprekoran, ona je seksi, nepredvidljiva i – smrtonosna.

Margot je imala veliki trenutak u filmu kada divljački izbode svog pratioca koji joj je upravo kupio rodjendansku tortu. Ta scena i njena grčevita reakcija posle toga, može da pošalje žmarce uz Vašu kičmu.

Posle tog filma, Margot je lako dolazila do posla. Pojavila se u brojnim televizijskim show programima i TV filmovima, a 1974. se vratila u rodnu Kanadu da bi snimila film režisera Boba Clarka po imenu «Black Christmas».

To je zapanjujući horor film sa tematikom Božića i preteča slasher podžanra koji će postati veoma popularan narednih godina. U ovom filmu, Margot je glumila pijanicu i svadljivu Barb. Njenom specifičnom bojom glasa i čvrstim držanjem, predstavljala je poslednju osobu od koje bi očekivali da bude žrtva.

Iako netipična za horor filmove, Margot ih je snimila pregršt. Posle snimanja «The Great Waldo Pepper (1975)», ona je igrala Marciu Curtis u filmu «The Reincarnation of Peter Proud» u kom je zvezda bio Michael Sarrazin.

A onda je usledila uloga za koju bi svaka glumica ubila. Postala je veoma tražena nakon uloge Lois Lane u filmu «Superman», koji je bio jedan od najvećih hitova decenije i film sa kojim je najviše povezivana.

Sledeće godine, Margot je igrala Kathleen Lutz u «The Amityville Horror». Taj film je snimljen po navodno istinitom dogadjaju, a ona je potpuno simpatična u ulozi nevine žene čiji muž (igrao ga je James brolin) postaje polako opsednut duhom čoveka koji je pobio čitavu svoju porodicu u kući u koju su se upravo uselili.

«Superman» je ubrzo doživeo nastavak, 1981. godine snimljen je «Superman II». Ovaj nastavak je takodje bio hit. Ipak, kada je odlučeno da se snimi i treći deo, njena uloga je drastično umanjena, zbog konflikta sa producentima. Na kraju, njeno pojavljivanje u ovoj franšizi, dovelo je do puno posla u 80-im i 90-im.

1996. godine, Margot je zadesila serija nesrećnih dogadjaja koja je kulminirala time što su je pronašli u komšijskom dvorištu, očigledno izmučenu mentalnom bolešću.

Danas, ona je opet dobro i postala je predstavnik različitih alternativnih programa oporavka za mentalno obolele osobe. Njena glumačka karijera je ponovo aktivna i nadamo se da ćemo je ubuduće gledati u sjajnim ulogama, jer to ova interesantna glumica i hrabra osoba zaslužuje.

Njeni najznačajniji horor filmovi su:

«Sisters (1973)»

«Black Christmas (1974)»

«The Reincarnation of Peter Proud (1975)»

«The Amityville Horror (1979)».