Horor filmovi

Režija:

James Isaac

Scenario:

James DeMonaco, Todd Harthan i James Roday

Uloge:

Jason Behr ... Varek/Caleb

Elias Koteas ... Jonas

Rhona Mitra ... Rachel

Matthew Knight ... Timothy Talbot

Natassia Malthe ... Sonja

Kim Coates ... Zo

Sarah Carter ... Katherine

Tom Jackson ... Will

Radnja:

Shodno legendi Navajo Indijanaca, trinaestogodišnji dečak će okončati kletvu moćnih Skinwalkersa poznatih i kao Vukodlaci. Mešanac žene i vukodlaka, dečak Timothy, koga je odgajila njegova majka Rachel, pod zaštitom je svojih rodjaka vukodlaka od rodjenja. Njegova baba Nana, stric Jonas, rodjaka Katherine, njen momak Adam i njihov prijatelj Doak moraju da čuvaju tajnu o njegovom poreklu pa ni Timothy ni Rachel ne znaju za tu tragičnu kletvu. Nekoliko dana pred Timthyjev 13-i rodjendan, čopor zlih vukodlaka koja je okusila ljudsku krv, predvodjena zlim Varekom kreće u poteru za dečakom dok ga njegova porodica štiti.

Moj osvrt:

I sinoć se na mom repertoaru našao još jedan lošiji film. «Skinwalkers» je iskoristio legendu američkih Indijanaca o vukodlacima, ali ipak ne dovoljno dobro. Sam potencijal vukodlaka je slabo iskorišćen i priča je otišla u nekom akciono-dramskom pravcu, uz poneki horor element.

Sama priča, tj. legenda (o kojoj više možete saznati ovde) nije loša, ali čini se da su je scenaristi dosta traljavo i nespretno ispričali, što naročito važi za prvi deo filma kada sam doslovno mislio da se radi o nekom nastavku a ne originalu.

Pretpostavljam da budžet nije bio ništa naročito, jer u dosta situacija film  deluje nekako jeftino, pa kad tome dodate i prilično neuspešan izbor glumaca (od kojih su svi anonimusi osim Rhone Mitre, koju pamtim po epizodi u filmu «Hollow Man» i «Beowulfu» iz 1999. godine, ali to nije Bog zna kakav uspeh, jer mi je ona ostavila i najlošiji utisak kad je u pitanju gluma u ovom filmu), neke scenarijske obrte u završnici, onda film i ne može biti dobar.

Što se tiče efekata, vukodlaci se od ljudi razlikuju po izgledu lica i nije prikazan detaljniji prelaz iz ljudskog u vučji oblik. U principu, kao i film, to deluje ispod prosečno, naročito zbog česte upotrebe zumiranja očiju vukodlaka koje su očigledno odradjene kompjuterski što je jako uočljivo.

Na kraju, čini mi se da su scenaristi ostavili mogućnost za nastavak ali se nadam da ga ipak neće biti.

Ocena:

Režija:

Masayuki Ochiai

Scenario:

Luke Dawson

Uloge:

Joshua Jackson ... Benjamin Shaw

Rachael Taylor ... Jane Shaw

Megumi Okina ... Megumi Tanaka

David Denman ... Bruno

John Hensley ... Adam

Maya Hazen ... Seiko

Radnja:

Tek venčani par Jane i Ben sele se u Japan zbog obećavajuće poslovne ponude – modnog fotografisanja u Tokiju. Tokom njihovog puta na zabačenom šumskom putu doživljavaju tragičnu automobilsku nesreću koja završava pogibijom mlade Japanke. Kada se povrate svesti, oni ipak ne pronalaze njen leš. Prilično rastrojeni, par stiže u Tokio i tu započinju novi život. U medjuvremenu, Ben primećuje čudne bele mrlje na mnogim fotografijama sa snimanja. Jane veruje da su te mrlje u stvari duh pokojne devojke koju su udarili na putu i da on možda želi osvetu.

Moj osvrt:

Reč je o istoimenom rimejku tajlandskog originala iz 2004. godine koji su Ameri naravno morali obraditi. Da li je obrada uspela? Teško. Iako nisam odgledao tajlandsku verziju, na koju god stranu da se okrenem i potražim komentare ove američke verzije, oni su uvek negativni.

Ipak, pošto ne mogu da dam svoj, lični sud o obe verzije, osvrnuću se samo na ovaj rimejk. Iako film deluje prilično dobro u nekom estetskom smislu, produkcijski i fotografski korektan, svakako najveća falinka je nedostatak strave koji je, s druge strane, posebno karakterističan za azijske horore. Ova američka verzija, ponovo, nije uspela da stvori tu fantastičnu atmosferu koju su azijski režiseri doveli gotovo do savršenstva. Film deluje suviše blag. Radnja je uglavnom ne preterano zanimljiva. Jednostavno, sama priča o duhovima na fotografijama mi nije ispala dovoljno ubedljiva, a kada na to dodam i da sam rasplet provalio već na pola filma, onda krajnji utisak i ne može biti drugačiji od toga da film nije ništa posebno. Takodje, prilično sam ubijen u pojam tom fascinacijom Azijata crnokosim devojkama koje izazivaju teror, zaista je već previše prežvakana tema.

Možda je najveći kvalitet filma, nekoliko završnih scena, ali ni to ne može da popravi utisak da je ovo jako prosečno ostvarenje.

Ocena:

Zvanični website