Horor filmovi

Boris Karlof (Boris Karloff) je rodjen kao Vilijem Henri Prat (William Henry Pratt) 23. novembra 1887. godine u Kembervelu u južnom Londonu.  Rodjen je u velikoj porodici, imao je sedmoricu braće i jednu polu-sestru, i imao je umereno srećno detinjstvo, iako su mu otac i majka umrli dok je bio dosta mali. Većina njegove braće držali su važne pozicije u diplomatskim korpusima i provodili su dobar deo svake godine u stranim zemljama. Uprkos njihovim najboljim pokušajima da ga uvedu u konzularnu službu, Vilijem je promišljeno pao na testovima. To je bacilo ljagu na njegovu porodicu i u to vreme crne ovce britanskih porodica su bile obavezne da emigriraju, obično u Australiju ili Kanadu. Vilijem je bacao novčić i pobedila je Kanada.

Posle šest meseci napornog posla na farmi u Kaledoniji, on se preselio u Banf gde je pokušao da nadje posao u pozorištu. Ali nije bilo slobodnih mesta pa se snašao pomažući kopanje trkačkih staza. Jedne noći odlučio je da Prat nije bilo baš najodgovarajuće prezime za glumca i da bi mogao da ga zameni nekim drugim. Izabrao je Karlof, zato što je to bilo staro porodično prezime sa majčine strane a ime Boris bilo je samo domišljatost. U medjuvremenu je u Vankuveru Karlof posetio agenta i rekao mu da je iskusan glumac. Nije očekivao da će mu agent poverovati, ali nekoliko meseci kasnije Karlof je dobio posao u Nelsonu, u kompaniji Jean Russell Stock Company.

1917. godine Karlof se pridružio postavi popularne zapadnjačke predstave «The Virginian”, igrajući ulogu Trampasa. U decembru te godine društvo je stiglo u Los Andjeles. Karlof nije nameravao da postane filmski glumac ali velika epidemija gripa 1918. godine upropastila je pozorišni posao na Zapadu.  Jedini izlaz koji je preostao sada nezaposlenom glumcu bila je filmska industrija koja je vrtoglavo napredovala i Karlof se pojavio ispred kamere prvi put, simbolično, u Univerzalovom gradu. Jedan od ljudi koje je Karlof susreo dok je snimao u Univerzalovom gradu bio je Lon Čejni stariji (i ovde takodje). Obojica su bili ljubitelji boksa i kada god bi se sreli na nekom meču, Čejni bi uvek našao vremena za nekoliko ugodnih reči. Ti razgovori sa Čejnijem, dali su Karlofu hrabrost da nastavi da pokušava i kada mu nije išlo lako.

Naredni veliki dogadjaj u Karlofovoj karijeri bio je kada je dobio ulogu u uspešnoj predstavi “The Criminal Code” u Njujorku. Hauard Hoks (Howard Hawks) je režirao filmsku verziju i Karlof je imao sreće da bude pozvan da ponovi svoju ulogu iz predstave, ulogu čestitog optuženika koji je u stvari ubica. Film je rezultovao povećanjem posla za Karlofa – snimio je tri filma u nizu za RKO i zatim još četiri za Warner Bros. 1931. godine, Karlof se vratio u Universal Studios zbog relativno male uloge u filmu “Graft”, i dok je radio na njemu, primetio ga je režiser Džejms Vejl (James Whale). Vejl je bio fasciniran oblikom Karlofove glave i lica. Karlofova telesna gradja nije bila stvarno pogodna za Čudovište u njegovom novom filmu ali Vejl je odlučio da će to biti moguće lako preinačiti sa umetkom.

Kada je ekspert za šminkanje Džek Pirs (Jack Pierce) bio zadovoljan, oni su izveli jedan test. Džejms Vejl je bio oduševljen i produkcija filma “Frankenstein” se odvijala kako je i planirano.  Za Karlofa, to je bio samo još jedan glumački zadatak, čak iako mu je Pirs rekao “Ovo će biti velika stvar.” Ali nijedna od Karlofovih ranijih uloga nije uključivala toliko očigledne patnje kao ova. Šminkanje je trajalo tri i po časa svakog dana – bio je to dugačak i zamoran process. Uklanjanje šminke je trajalo kraće, ali je uključivalo veliki bol. On je sledio Čejnijeve korake više puta.

Za razliku od filma “Drakula”, Frankenštajn stoji prilično dobro kada se pogleda danas. Stil režiranja Džejmsa Vejla, odgovoran je za široki opseg. Frankenštajnov uspeh pokrenuo je Universal i druge studije, da pokušaju da ga ponove i tako je počeo prvi veliki ciklus horor filmova. Studio je znao da su imali dobru stvar u svojim rukama sa glumcem, ali nisu bili sigurni šta da rade s njim. Dok se razgovaralo o različitim horor projektima, kao što su rimejkovi filmova “The Hunchback of Notre Dame” i “The Phantom of the Opera”, Karlof se vratio igrajući sporedne uloge.

Nastaviće se... 

tekst napisao: John Brosnan from "The Horror People"

prevod: hororfilmovi.blog.rs 

 

Maks Rajnhart je bio taj koji je upoznao Šreka sa Fridrihom W. Murnoom (Friedrich W. Murnau), pa ga je režiser angažovao da igra Grofa Orloka u prvoj i jedinoj produkciji kompanije Prana Films: “Nosferatu, Eine Symphonie des Grauens” (Nosferatu; A Symphony Of Horror) – nedovoljno prerušenoj verziji Brem Stokerovog dela “Drakula”. Kompanija je bila primorana da proglasi bankrot posle objavljivanja filma da bi izbegla plaćanje troškove kršenja autorskih prava Stokerovoj udovici, Florens. Uprkos brojnim ulogama vampira Drakule, uključujući Belu Lugošija i Kristofera Lija, Šrekova uloga Grofa Orloka je prosto najavetinjskija, i njegova predstava ćelavog Orloka sa oštrim zubima i zašiljenim ušima ostala je kao jedna od najstrašnijih scena u filmskoj istoriji.

Zbog toga što Šrek nije glumio u filmovima izvan Nemačke, oko njega se stvorilo nekoliko mitova. Posle uloge u filmu “Nosferatu”, glumio je u preko dvadeset filmova kao i u različitim pozorišnim ulogama i zbog toga on nije misteriozna ličnost kao što je ponekad vladalo mišljenje i svakako nije bio vampir kao po ulozi koju je briljantno odigrao Viljem Defo (Willem DaFoe) u filmu “Shadow of the Vampire”. Šrek je očigledno glumčevo pravo prezime. Iako njegovo prezime na nemačkom znači “strah” ili “teror”, i svakako je bio odgovarajući pseudonim za glumljenje Orloka, njegov filmski rad je zapravo ukrstio nekoliko različitih žanrova, komediju i dramu i on nikada nije bio prava horor zvezda na način kako su holivudski glumci bili etiketirani 30-ih i 40-ih godina XX veka.

1923. godine Maks Šrek se pojavio kao slepi čovek u izvikanom filmu “Die Strasse (The Street)” koji je režirao Karl Grune za kompaniju Stern Film. Šrek se pojavio u značajnoj ulozi brkatog slepca koji koristi oči deteta za kretanje. “Die Strasse” je nažalost, jedan od nekoliko retkih filmova u kojima glumi Maks Šrek koji još postoji, a i jedan film koji je nedavno prikazan na godišnjem filmskom festivalu u severnoj Italiji je “Die Finanzen Des Grossherzogs (The Finances of the Grand Duke iz1924. godine), jeftino snimljena komedija snimana u bivšoj Jugoslaviji za koju je čak i režiser Murno, izrazio svoje gadjenje. Maks Šrek se pojavio kao zli zaverenik u priči koja se tiče ozloglašenog finansijera koji želi da promeni idilični raj u profitabilni rudnik sumpora.

1926. godine Šrek se preselio iz Berlina u Minhen ali je nastavio da glumi u filmovima pravo kroz pojavljivanje zvučnog filma. Glumio je u mnogim filmovima, uključujući filmove “Roman einer Nacht (Story of a Night, 1933)” i “Der Tunnel (The Tunnel, 1933)” pre smrti usled srčanog udara, u Minhenu, 26. novembra 1936. godine. Bio je oženjen glumicom Fani Norman (Fanny Normann). Informacije koje postoje o filmskoj kraijeri Maksa Šreka nagoveštavaju da je on napravio samo kratak izlet u horor žanr, ali je zbog njegove glume Grofa Orloka postao trajni deo filmske istorije.

tekst iz A HISTORY OF HORROR

prevod: hororfilmovi.blog.rs 

Režija: Frank Darabont

Scenario: Frank Darabont po noveli Stivena Kinga (Stephen King)

Uloge:

Thomas Jane --- David ‘Dave’ Drayton

Marcia Gay Harden --- Mrs. Carmody

Laurie Holden --- Amanda Dunfrey

Andre Braughter --- Brent Norton

Toby Jones --- Ollie Weeks

William Sadler --- Jim Grondin

Jeffrey DeMunn --- Dan Miller

Frances Sternhagen --- Irene

Alexa Davalos --- Sally

Nathan Gamble --- Billy Drayton

Radnja:

Svi su mislili da je u pitanju samo bezazlena oluja. Kada Dejv Drejton primeti čudnu maglu na jezeru, nedaleko od njegove kuće, on smatra da nije ništa ozbiljno u pitanju. Kada on, njegov sin Bili i prvi komšija Brent Norton (sa kojim je Dejv u jako lošim odnosima) krenu u supermarket, dešava se nezamislivo. Na putu ka supermarketu, oni ugledaju vojsku iz obližnje vojne baze, vatrogasce i policiju kako se upućuju ka magli. Kada ugleda taj prizor, Brent pominje u šali lokalni mit o nekakvom projektu «Vrh strele», tajnom vojnom planu o kom niko ništa ne zna. Dok su u kupovini, tri vojnika ulaze u market, samo da pokupe nekoliko stvarčica pre nego što se upute ka magli. Svih 80 kupaca koji se nalaze u prodavnici, nemaju pojma o tome šta se dešava dok stariji čovek ne utrči u market, krvavog nosa i uzvikne “Ima nečeg u magli!” On im govori da zatvore vrata i na očigled svih jedan od kupaca nestaje u magli uz urlik, pokušavajući da na parkingu ispred marketa udje u svoj auto. Nakon pet sekundi, čitav market se zatrese, kao da ga je nešto izdiglo pola metra od zemlje. Kada zamole Dejva da proveri generator, metalna vrata na ulazu u prostoriju za utovar robe (gde se generator i nalazi) pokušava da provali nešto od spolja. Nakon toga začuje jecaj. Dejv zove četvoricu ljudi da podju s njim. Kada se Norm, momak koji pakuje robu, dobrovoljno prijavi da izadje i oslobodi generator, otima ga stvorenje sa ogromnim pipcima koji imaju usta, zube i sopstvene ruke. Pošto se Dejv i ostala trojica izbore sa čudovištem i izbace ga van prostorije, oni alarmiraju sve prisutne u radnji o tome šta se nalazi izvan radnje. Kada to čuje, gospodja Karmodi tvrdi da se radi o smaku sveta i da ih Bog kažnjava. U početku, ljudi joj ne veruju sve dok ih gospodja Karmodi gotovo sve ne pridobije na svoju stranu i oni poveruju da je ona Božji izaslanik koji ih može spasiti. Da li projekat «Arrowhead» ima nekakve veze sa ovim natprirodnim pojavama? Da li će se Dejv Drejton, njegov sin i njegovi prijatelji izvući živi dok se bore sa ovom destrukcijom? Ili će ih ubiti demonska bića iz magle?

Moj osvrt:

Film «The Mist» predstavlja odličan spoj drame i horora, koji se ogleda u sjajnom tekstu majstora horora – Stivena Kinga. Jednostavno, ljudska osećanja, medjusobni odnosi, strahovi, neverica, pa čak i kolektivna paranoja, predstavljeni su u ovom filmu fantastično. Suočavanje sa nečim nepoznatim i nezamislivim ili u krajnjem slučaju nečim što se dešava samo u najgorim noćnim morama, poveću grupu ljudi zarobljenu u velikom supermarketu, stavlja na veliki test: da li u najgorim i najtežim trenucima ljudi mogu biti složni u borbi za spas ili tek tada isplivavaju najgore ljudske, karakterne osobine?

Medjutim, pošto je čovek nesavršeno biće, medju ljudima se javljaju nepoverenje, gnev, oholost, zavist. I to dok još uvek nisu ni apsolutno sigurni u to šta im se dešava i šta se to nalazi izvan radnje, u magli. Tek kada izvestan broj ljudi zauvek nestane u magli, ne priznajući stvarnost, ostatak shvata da zaista imaju posla sa nečim natprirodnim. U filmu je fenomenalno prikazan i način vidjenja cele situacije od strane najreligioznije osobe – gospodje Karmodi, koju u početku, zbog njenih propovedi o propasti čovečanstva, niko ne konstatuje ali kako vreme odmiče i kako se situacija čini sve bezizlaznija, ona lagano pridobija sve više ljudi iz marketa. Čak umišlja i da je upravo ona Božji izaslanik koji ih može spasiti. Preobraćanje normalnih, porodičnih ljudi u religiozne fanatike, zaista predstavlja užas. Gospodja Karmodi, poput nekakvog sektaškog sveštenika ubedjuje ljude da žrtvovanje nevernika može predstavljati spas za njih grešnike koji su se pokajali.

Ipak, grupica predvodjena Dejvom, ne prihvata njihove stavove i pokušava na racionalan i realan način nadje izlaz iz ove nevolje, pa dakle, pored demonskih bića, iz samog pakla, moraju da se suoče i sa svojom vrstom.

Atmosfera u filmu je jako dobra, sam ambijent velikog supermarketa u kom se nalazi 80-ak ljudi različitih karaktera je idealan, naročito da ispolji kolektivni strah i medjuljudske sukobe. Bića iz magle su takodje zanimljiva, ima ih različitih, i sva su veoma opasna i smrtonosna. Ogromna hobotnica sa pipcima koji imaju usta i oštre zube, veliki insekti, veliki pauci koji izbacuju opasnu mrežu, velika stvorenja nalik pticama iz doba dinosaurusa. Sve što je stiglo iz druge dimenzije je veliko. I veoma smrtonosno.

Ono što krasi ovaj film je napetost, kao i nezaboravni i nepredvidivi završetak. Film «The Mist» prosto morate pogledati!

Ocena: