Shodno legendi Navajo Indijanaca, trinaestogodišnji
dečak će okončati kletvu moćnih Skinwalkersa poznatih i kao Vukodlaci. Mešanac
žene i vukodlaka, dečak Timothy, koga je odgajila njegova majka Rachel, pod
zaštitom je svojih rodjaka vukodlaka od rodjenja. Njegova baba Nana, stric
Jonas, rodjaka Katherine, njen momak Adam i njihov prijatelj Doak moraju da
čuvaju tajnu o njegovom poreklu pa ni Timothy ni Rachel ne znaju za tu tragičnu
kletvu. Nekoliko dana pred Timthyjev 13-i rodjendan, čopor zlih vukodlaka koja
je okusila ljudsku krv, predvodjena zlim Varekom kreće u poteru za dečakom dok
ga njegova porodica štiti.
Moj osvrt:
I sinoć se na mom repertoaru našao još jedan lošiji
film. «Skinwalkers» je iskoristio legendu američkih Indijanaca o vukodlacima,
ali ipak ne dovoljno dobro. Sam potencijal vukodlaka je slabo iskorišćen i
priča je otišla u nekom akciono-dramskom pravcu, uz poneki horor element.
Sama priča, tj. legenda (o kojoj više možete saznati
ovde) nije loša, ali čini se da su je scenaristi dosta traljavo i nespretno
ispričali, što naročito važi za prvi deo filma kada sam doslovno mislio da se
radi o nekom nastavku a ne originalu.
Pretpostavljam da budžet nije bio ništa naročito, jer u
dosta situacija filmdeluje nekako
jeftino, pa kad tome dodate i prilično neuspešan izbor glumaca (od kojih su svi
anonimusi osim Rhone Mitre, koju pamtim po epizodi u filmu «Hollow Man» i
«Beowulfu» iz 1999. godine, ali to nije Bog zna kakav uspeh, jer mi je ona
ostavila i najlošiji utisak kad je u pitanju gluma u ovom filmu), neke
scenarijske obrte u završnici, onda film i ne može biti dobar.
Što se tiče efekata, vukodlaci se od ljudi razlikuju po
izgledu lica i nije prikazan detaljniji prelaz iz ljudskog u vučji oblik. U
principu, kao i film, to deluje ispod prosečno, naročito zbog česte upotrebe
zumiranja očiju vukodlaka koje su očigledno odradjene kompjuterski što je jako
uočljivo.
Na kraju, čini mi se da su scenaristi ostavili mogućnost
za nastavak ali se nadam da ga ipak neće biti.
Tek venčani par Jane i Ben sele se u Japan zbog obećavajuće poslovne ponude
– modnog fotografisanja u Tokiju. Tokom njihovog puta na zabačenom šumskom putu
doživljavaju tragičnu automobilsku nesreću koja završava pogibijom mlade
Japanke. Kada se povrate svesti, oni ipak ne pronalaze njen leš. Prilično
rastrojeni, par stiže u Tokio i tu započinju novi život. U medjuvremenu, Ben
primećuje čudne bele mrlje na mnogim fotografijama sa snimanja. Jane veruje da
su te mrlje u stvari duh pokojne devojke koju su udarili na putu i da on možda
želi osvetu.
Moj osvrt:
Reč je o istoimenom rimejku tajlandskog originala iz 2004. godine koji su
Ameri naravno morali obraditi. Da li je obrada uspela? Teško. Iako nisam
odgledao tajlandsku verziju, na koju god stranu da se okrenem i potražim
komentare ove američke verzije, oni su uvek negativni.
Ipak, pošto ne mogu da dam svoj, lični sud o obe verzije, osvrnuću se samo
na ovaj rimejk. Iako film deluje prilično dobro u nekom estetskom smislu, produkcijski
i fotografski korektan, svakako najveća falinka je nedostatak strave koji je, s
druge strane, posebno karakterističan za azijske horore. Ova američka verzija,
ponovo, nije uspela da stvori tu fantastičnu atmosferu koju su azijski režiseri
doveli gotovo do savršenstva. Film deluje suviše blag. Radnja je uglavnom ne
preterano zanimljiva. Jednostavno, sama priča o duhovima na fotografijama mi
nije ispala dovoljno ubedljiva, a kada na to dodam i da sam rasplet provalio
već na pola filma, onda krajnji utisak i ne može biti drugačiji od toga da film
nije ništa posebno. Takodje, prilično sam ubijen u pojam tom fascinacijom
Azijata crnokosim devojkama koje izazivaju teror, zaista je već previše
prežvakana tema.
Možda je najveći kvalitet filma, nekoliko završnih scena, ali ni to ne može
da popravi utisak da je ovo jako prosečno ostvarenje.
Metcalfe
glumi mladića koji se pretvara da je poludeo kako bi ga poslali u sanatorijum
kod dr Gianettija te na taj način da spasi svoju sestru koja je hospitalizovana
posle pokušaja samoubistva i sa kojom mu zabranjuju kontakt nakon
hospitalizacije. Kada dospe u ludnicu, on i njegova sestra otkrivaju da doktor
Gianetti koristi svoje pacijente kao laboratorijske pacove, terajući ih da
uzimaju drogu koja ih pretvara u ljudoždere psihopate. Brat i sestra se
ujedinjuju sa paranoičnim pacijentom Daveom i medicinskom sestrom u nadi da će
naći izlaz iz ludnice ispunjene krvožednim ludacima.
Moj
osvrt:
Ako
ništa drugo, «Insanitarium» će ove godine osvojiti titulu za najkrvaviji film
godine. Tokom snimanja su potrošeni galoni krvi, ali krajnji utisak je da je
ovo delo moglo biti bolje. Jednostavno, film nit' smrdi nit' miriše.
Akcenat
je u dobrom delu filma stavljen na psihologiju, te je posledica toga gotovo
dramsko odvijanje radnje. Pri kraju filma, kada se stvari izmaknu kontroli,
film ulazi u vode horor žanra, ali i pored toga, osećaj je da film nije
dovoljno strašan. Scenarista je i neke scene zamislio tako da su predvidive
(najbolji primer je jedina dobra medicinska sestra i njena smrt).
Metcalfe
je OK, nije loše odglumio, kao ni Stormare mada mi njegova faca uopšte nije
simpatična i mogu reći da me prilično iritira.
Kao
što napisah, «gore» je bogat, ima puno leševa, a pacijenti koji potpuno skrenu
pod uticajem opasne droge Orpheuma predstavljaju neki oblik zombija, samo što
se dosta lakše ubijaju (osim naravno glavne medicinske sestre, naravno).
Kraj
je takodje predvidiv, ali koliko nije loš jer otvara mogućnost za snimanje
apokaliptičnijeg nastavka, ostavlja pitanje za scenaristu: zašto pacijenti
napadaju sve što je živo, ali i pored toga «ludi naučnik» ne završava u
njihovim čeljustima, već ga još i slušaju??? Ili kada napr. glavna asistentkinja pomahnitalog doce, ostaje bez ruke i u agoniji traži da je grupica preživelih likvidira da ne bi postala kao ostali, jedan od likova joj kaže kako nije zaslužila takvu sudbinu!? A mala je zajebala i Mengelea...
Opis bloga:
Kao mali mnogo sam se plašio horor filmova, a sada sam izrastao u velikog ljubitelja žanra. Razlozi za to su moj brat blizanac koji ih je oduvek neustrašivo gledao, odlični hrvatski sajt www.horrorhr.com,a i drugar Zlaja koji mi je predložio da započnem blog. Sve što pogledam predstaviću na ovom blogu, u nadi da ću zainteresovanima olakšati da izaberu film po svom ukusu i preskoče totalne promašaje (osim ako nije HorrorHr lično pošto on takve filmove ne propušta :) ). Na kraju, upozoravam sve posetioce bloga da se na njemu vrlo često nalazi materijal uznemiravajućeg sadržaja.
kontakt: hororfilmovi@gmail.com
My Great Web page
Kako sam nehotice zeznuo nešto u control panelu, odlučio sam da ionako bezvredni i ničemu korisni pretraživač bloga tzv. search izbacim sa istog. On nije imao nikakvu funkciju tako da to nije nikakva tragedija a posetiocima bloga savetujem da pretražuju filmove na sledeći način:
U svom browseru možete ukucati ime filma koji vas zanima a u dodatku morate dopisati i hororfilmovi.blog.rs i Google će Vam izbaciti link sa traženim filmom (naravno pod uslovom da se uopšte nalazi na blogu).
