[američki filmovi
]
13 Decembar, 2008 09:18
Outpost (2008)
Režija:
Steve Barker
Scenario:
Rae Brunton
Uloge:
Ray Stevenson ... DC
Julian Wadham ... Hunt
Richard Brake ... Prior
Paul Blair ... Jordan
Brett Fancy ... Taktarov
Enoch Frost ... Cotter
Julian Rivett ... Voyteche
Michael Smiley ... McKay
Radnja:
Misteriozni biznismen unajmljuje bivšeg marinca da okupi razbijački tim bivših vojnika plaćenika da ga štite na opasnom putu na ničiju teritoriju, usred rata koji besni u jednoj od zemalja Istočne Evrope.
Ovoj grupi prekaljenih ratnika, veterana rođenih za borbu i kriminalaca, ubijanje predstavlja samo posao i to u kom uživaju. Njihova misija je da pronađu stari vojni bunker. Zadatak bi trebalo da bude lagan, najviše dva dana i gotovo. Mnogo novca za malo rizika. Ili je bar tako biznismen rekao...
Kada se nadju na isturenom položaju kod bunkera, plaćenici dolaze do užasavajućeg otkrića koje njihovu misiju okreće naopako - pronalaze snimak krvavih i užasnih eksperimenata koje su nacisti izvodili tokom II svetskog rata. Među gomilom leševa koju pronalaze u jednom delu bunkera, pronalaze nešto još više uznemiravajuće - preživelog. Dok rat besni iznad zemlje a misteriozni neprijatelj izbija na površinu iz tame ispod, bivši marinac i njegovi ljudi nađu se zarobljeni u klaustrofobičnom i jezivom scenariju. Njihova misija više nije bezazlena - ona postaje borba za opstanak. Zajedničkim snagama moraju da otkriju šta ih ubija jednog po jednog.
Osvrt:
Film "Outpost" je još jedan u nizu horora koji je inspirisan vojnicima koji nailaze na napušteni bunker neznajući da ih umesto stvarnih neprijatelja u njemu očekuju mnogo teži protivnici - natprirodna bića. Jedan takav film je već odavno postavljen na ovaj blog, reč je o vrlo dobrom "Deathwatch".
Što se tiče "Outpost"-a, iako su mnogi oduševljeni ovim filmom, ja ne delim sasvim njihovo mišljenje. Takođe, ne smatram ni da je film loš, dobar je za ubijanje vremena, a sami autori su krivi što nije ispao bolji. 
Dobre strane filma su moj ljubimac Ray "Titus Pullo" Stevenson u ulozi vođe plaćenika, zatim priča o nacističkom eksperimentu, klaustrofobični ambijent u koji je radnja smeštena, zanimljivi i moćni paranormalni neprijatelji, vođa nacista, solidna atmosfera.
Loše strane filma su nedovoljno iskorišćena priča, previše petljanja sa kvantnom fizikom, nezanimljivi likovi (osim možda onog koji kaže "He is kurac!" ili "Kazi ko te salje!" 
), radnja je naa trenutke vrlo monotona, a čini mi se da i režija nije baš dobra što je i dovelo do toga da film praktično nema jezivih scena, nekako je sve predvidljivo.
Iako po meni prosečan, film je ostvario zapažen uspeh kod publike, pa je najavljen i nastavak.
Ocena: 
[Kraljice vriska
]
12 Decembar, 2008 13:53
Joan Crawford
Joan Crawford je bila zvezda. Onakva kakve ih Holivud stvara, ali pored toga bila je vredna, ambiciozna glumica koja je radila 45 godina u profesiji koju je sama izabrala.
Rodjena je kao Lucille Fay LeSueur, u San Antoniju u Teksasu, 1904. godine. Ona je imala problematično detinjstvo i isprva je želela da bude igračica. Osvojila je put u Holivud, 1925. godine i ubrzo se pojavila u malim ulogama u nemim filmovima tog vremena. Jedan magazin joj je izabrao glamuroznije novo ime.
Njen prvi film bio je «Pretty Ladies» ali ona nije imala većeg uspeha sve do uloge jazz lepotice u filmu iz 1928. godine po imenu «Our Dancing Daughters». To je bila uloga koja je dobro odgovarala njenom karakteru i od tad je stalno dobijala uloge. U stvari, Joan je bila jedna od retkih glumica koja je uspela da se uspešno prilagodi ton filmovima, snimajući pre toga neme filmove.
Tokom 30-ih godina XX veka, Joan je glumila u tri-četiri filma godišnje, često je igrala prodavačice ili žene s druge strane zakona koje čine dobra dela. Medju njenim kolegama, omiljen je bio Clark Gable, kako medju fanovima tako i njoj.
Krajem dekade, Joanina zvezda je izgubila sjaj i označavali su je otrovom za bioskopske blagajne. Ona je imala prvi od nekoliko povrataka ulogom u filmu «The Women», ulogom ljubavnice sklone spletkama, a konačno je osvojila i Oskara za naslovnu ulogu u klasiku «Mildred Pierce (1945)».
Nakon što je dostigla vrhunac karijere u tom trenutku, Joan je pokazala više svoju tamniju stranu nastavljajući da se pojavljuje noir filmovima. 1947. godine nominovana je ponovo za Oskara za ulogu u filmu «Possessed», čija je radnja bila slična onoj iz «Fatal Attraction». Glumila je odbačenu ženu psihopatu koja ubija svog ljubavnika.
Usledila je i treća nominacija za ulogu u izvanrednom trileru u Hičkokovom stilu po imenu «Sudden Fear (1952)». Joan je bila naprosto fenomenalna u ulozi žene koja saznaje da njen suprug planira da je ubije i koja zatim koristi svoje veštine pisca da spasi sopstveni život.
Još jedan pad karijere doživela je pedesetih godina, zbog toga što se posvetila braku sa Alfredom Steelejem, predsednikom kompanije Pepsi®. Nakon njegove smrti, ona je želela da oživi karijeru i 1962. godine je snimila «What Ever Happened To Baby Jane?» kojim je to i uspela. U ulozi Blanche Hudson, paraplegičarke koju muči njena sestra (igrala ju je Bette Davis), Joan je igrala manje upadljivu ulogu, ali bila je to uloga kojom se uočljivo vratila na scenu.
William Castle je režirao 1964. godine «Strait-Jacket», film o avetinjskom ubici sa sekirom a Joan je bila lovina. Igrajući ženu osuđenu za ubistvo svog supruga i njegove ljubavnice i koja zatim postaje osumnjičena za dalja ubistva nakon što je puste iz sanatorijuma, bila je simpatična i iskrena. To nije bio film koji osvaja nagrade, ali je ipak bio hit kod publike.
Kada je napunila 60 godina, glumila je u Castleovom filmu «I Saw What You Did» i kako su se ukusi promenili, nastavila je da glumi u hororima, završavajući svoju filmsku karijeru slasherom u cirkusu «Berserk! (1968)» i «Trog (1970)». U međuvremenu, glumila je u TV pilot epizodi «Night Gallery», koja je bila prvi posao Stevena Spielberga.
Joan Crawford je konačno završila sa glumom igrajući u TV seriji «The Sixth Sense» u epizodi koja se zvala «Dear Joan, We're Going To Scare You To Death». Umrla je od raka u svom njujorškom apartmanu 1977. godine.
Njeni horor filmovi su:
The Unknown (1927)
Sudden Fear (1952)
What Ever Happened to Baby Jane (1962)
Strait-Jacket (1964)
I Saw What You Did (1965)
Berserk! (1968)
Journey to Midnight (1968)
Journey to the Unknown (1969)
Night Gallery (1969)
Trog (1970)
The Sixth Sense: Dear Joan, We're Going To Scare You To Death (1972)
Izvor: www.terrortrap.com
Prevod: hororfilmovi.blog.rs
[američki filmovi
]
05 Decembar, 2008 08:27
Eden Lake (2008)
Režija & scenario:
James Watkins
Uloge:
Kelly Reilly ... Jenny
Michael Fassbender ... Steve
Tara Ellis ... Abi
Jack O'Connell ... Brett
Finn Atkins ... Paige
Jumayn Hunter ... Mark
Radnja:
Jenny i njen momak Steve, odlaze iz grada na romantični vikend. Steve, planirajući da je zaprosi, pronalazi idilično mesto: zabačeno jezero opasano nepreglednom šumom i naizgled pusto. Njihov mir prekida grupa nepodnošljivih klinaca koja nailazi na njihov šator. Naslađivajući se provociranjem odraslih, grupa krade torbu sa ključevima i mobilnim telefonom i uništava im automobil ostavljajući ih da lutaju po šumi. Kada im se Steve suprotstavi, doživljava šokirajući i nasilnički napad. Bežeći da pronađe pomoć, Jenny upada u brutalnu i nemilosrdnu igru mačke i miša, očajnički pokušavajući da izbegne mlade nasilnike i pronađe izlaz iz šume.
Osvrt:
O ovome filmu neću mnogo pisati, jer su razlozi za to brojni. Naravno, odnose se na loš kvalitet filma, jer je prepun klišea, radnja filma je u najmanju ruku glupava, završni obrt je klasično neverovatan i film je pre svega triler i tanka je povezanost sa horor žanrom.
Jedino što po meni odskače u filmu je dobra gluma Kelly Reilly, naročito imajući u obziru koliko su ostali likovi iritantni kao pojave.
Iako je ovaj britanski film visoko kotiran na IMDB-u, sa odličnih 6.9, po meni je ispod proseka, možda 4.1 je najrealnija ocena. U svakom slučaju, dosta mi je teško da više analiziram jer ponavljam, film je već viđeni triler.Ocena:
