Režija:
Jaume Balagueró & Paco Plaza
Scenario:
Jaume Balagueró & Paco Plaza & Luis Berdejo
Nagrade:
Film je osvojio na različitim festivalima 12 nagrada u raznim kategorijama.
Uloge:
Manuela Velasco ... Ángela

 

Ferran Terraza ... Manu
Carlos Vicente ... Guillem
Manuel Bronchud ... Abuelo
Maria Teresa Ortega ... Abuela
Vicente Gil ... Policeman
Claudia Font ... Jennifer
Javier Botet ... Niña Medeiros
Martha Carbonell … Señora Izquierdo
Carlos Lassarte … Cesar
Pablo Rosso … Marcos
Jorge Serrano … Sergio
David Vert … Alex
Radnja:
Televizijski reporter Anhela i njen kamerman Pablo, izveštavaju o noćnoj smeni jedne vatrogasne stanice u Barseloni. Vatrogasna stanica dobija poziv iz jedne zgrade, zbog stare gospodje koja je zaglavljena u svom stanu. Kada stignu na lice mesta, vatrogasci i policajci provaljuju u njen stan, medjutim stara gospodja ih iznenada napada i ugrize jednog od policajaca.

Uskoro otkrivaju da nepoznata ali virusna bolest inficira stanare zgrade, pretvarajući ih u zombije. Policija i vojska stavljaju zgradu u karantin i televizijska ekipa je zarobljena u zgradi, konstantno snimajući nasilje koje sledi. Do kraja filma, TV ekipa otkriva zastrašujuću istinu i uvidja da je infekcija možda nešto više od običnog virusa.

 

Moj osvrt:
Vau! To je prvo što mogu da kažem posle ovog filma. Pre nego što sam ga pogledao, čuo sam puno pohvala i zato sam mnogo očekivao, a film je ta očekivanja i ispunio na moje zadovoljstvo, jer obično ne bude tako. Sam početak filma je prilično dosadan i kada sam se već pitao “Kako ovo neko zove horor filmom?”, počela je akcija koja ne prestaje do kraja! Jednostavno, film je odradjen brutalno dobro – kako se bliži kraju raste i uzbudljivost, jer je borba za život neinficiranih sve teža i sve bezizlaznija.

Film je sniman u fazonu čuvenog filma “The Blair Witch Project” jer je ceo snimljen amaterskom kamerom, a i sam kamerman je jedan od likova u priči. Najbitnije je da će vas film držati prikovanim za ekran, od momenta kada provale u stan stare gospodje Iskijerdo (inače odlično zamišljene, odvratne, stare babetine u spavaćici natopljenoj krvlju koja ispušta jezive krike), a u nekim trenucima će vas čak naterati i da poskočite od straha.

 

Film ima i odredjene nedostatke, pre svega mislim na neke klišeje koji se nalaze u priči, ali je to ipak zanemarljivo u odnosu na one odlične stvari koje poseduje. Sami likovi su različiti i ne upoznajemo ih sve dovoljno dobro, tako da do kraja favorite za preživljavanje postaju simpatična voditeljka i njen kamerman, dok sam nekima želeo brzu smrt (napr. odvratni matori rasista sa likom predratnog švalera, pandur, kao i majka bolesne devojčice).

 

Sami zombiji nisu ništa specijalno jer u stvari predstavljaju samo mnogo agresivnije ljude sa izvesnim promenama na licu. Mada, to ne znači da nisu zastrašujući, naročito baba, devojčica i glavni zombi (prejebene scene u potkrovlju, sa noćnim snimanjem).

 

Dakle, ako ste pravi “fan” horor filmova, ovaj ne smete nikako propustiti. Najbolje bi bilo da ga po mogućstvu pogledate u bioskopu ili ako ga gledate kući, obezbedite kvalitetne zvučnike Laughing. Za one sa slabijim živcima – ne preporučujem Smile.

 

Trivija:
Ovaj film je, verovali ili ne, već u fazi obrade u SAD. Naravno, kao i uvek, Amerikanci nemaju poštovanja da pogledaju original već snimaju svoju holivudsku i, sa velikim šansama, daleko lošiju verziju koja će biti premijerno prikazana 17. oktobra ove godine. Zvaće se “Quarantine”, a režira je John Erick Dowdle.
Ocena:

Surprised