Režiser:
Jeremy Haft
Scenarista:
Jeffrey Reddick
Uloge:
Jenna Dewan ... Tamara Riley
Katie Stuart ... Chloe
Matthew Marsden ... Bill Natolly
Claudette Mink ... Alison Natolly
Melissa Elias ... Kisha
Gil Hacohen ... Patrick
Radnja:
Tamara je stidljiva, povučena devojka koja se bavi veštičarenjem i koju konstantno maltretiraju u školi. Kada saznaju da se zaljubila u profesora Natollyja, grupica prijatelja izmišlja da se i on zaljubio u nju i njihova psina završava se njenom pogibijom. Oni se dogovore da je sahrane u šumi i da njena slučajna smrt ostane njihova dobro čuvana tajna. Ipak, već sledećeg dana, u školi se na njihovo iznenađenje, ponovo pojavljuje Tamara, željna osvete i svoje neuzvraćene ljubavi - profesora Natollyja. Samo... ovog puta ona nije ranjiva neatraktivna i nesigurna devojka već moćan i zao neprijatelj...
Osvrt:
Kada sam video ocenu na IMDB-u (mada ona, naravno, ne mora da bude neki pokazatelj), pomislio sam da će me čekati još jedno novoameričko smeće od filma, ali nisam bio u pravu. "Tamara" nije neki spektakularan film, ali bez obzira što je imao slab budžet od 3.5 miliona $, dobijen je uglavnom zanimljiv teenage horor. Moguće da je to što od ovog filma nisam ništa očekivao ili vrlo malo dobrog, utiče na moj stav o filmu koji je katastrofalno prošao kod publike u SAD. Prikazivan je tri meseca u svega 42 bioskopa i ukupna zarada mu je bila bednih, nešto više od 200 hiljada $.
Iako se radi o uglavnom prosečnom filmu, sa temom koja mi je najmanje privlačna u horor žanru - veštičarenjem i sa stereotipnim likovima, pa čak i predvidljivim krajem, nisam bio potpuno nezadovoljan kada se završio. Naravno, autori nisu propustili priliku da zaseru samu završnicu, ali dobro - koji film nema mane? Takva završnica mi se čak i savršeno uklopila u ovakav tip filma.
Dobre strane filma su efekti, koji su OK odrađeni, kao i odlično izvedena transformacija povučene i neatraktivne Tamare u seksipilnu i opasnu zombi-vešticu željnu osvete. Citiraću Michaela Gingolda sa Fangoria.com da se radi o najseksipilnijoj zombi-devojci koju ćete videti te godine (radi se o 2005-oj godini kada je film snimljen).
Ponavljam, film nije ništa spektakularno, tek je prosečan, ali je solidno realizovan i većim delom drži pažnju.
Ocena: 5.5/10
Režiser:
Lucio Fulci
Scenaristi:
Dardano Sacchetti, Giorgio Mariuzzo & Lucio Fulci
Uloge:
Catriona MacColl ... Liza Merril
David Warbeck ... Dr. John McCabe
Cinzia Monreale ... Emily
Antoine Saint-John ... Schweick
Veronica Lazar ... Martha
Radnja:
Njujorčanka Liza Merril nasledi stari hotel u Louisiani i uloži svoju ušteđevinu u renoviranje. Dok traje popravka građevine, mnogi ljudi počinju da umiru, pa Liza i lokalni doktor John McCabe pokušavaju da razreše misteriju hotela. U međuvremenu, Emily, slepa devojka, savetuje Lizu da napusti mesto što je pre moguće. Liza i John ubrzo shvataju da je hotel sagrađen na jednom od ulaza u pakao i da je taj prolaz između dva sveta otvoren zbog čega mrtvi počinju da hodaju Zemljom...
Osvrt:
Iako je po mišljenju nekih fanova žanra, ovo možda i najbolji film italijanskog režisera, ne mogu to i da potvrdim jer daleko od toga da sam pogledao sve horor filmove ovog zaista specifičnog režisera. Kao i u slučaju "Zombi 2" i "Paura nella città dei morti viventi", oseća se i vidi njegov stil na svakom koraku. Kao i u tim filmovima, Fulci je stvorio ambijent sa specifičnom, nelagodnom atmosferom koja se pojačava kako se film bliži kraju. Naravno, kako je i s pravom nosio nadimak "Godfather of Gore", i ovaj film obiluje vrhunskim i obilnim scenama krvoprolića, razrađenim do detalja, a iako se na pojedinim mestima jasno razaznaje upotreba lutaka, na drugim mestima su efekti izvedeni začuđujuće realno. To naročito važi za scene sa očima.
Takve scene, svojevremeno su prouzrokovale mnoge probleme samom filmu, pa je tako bio pod teškom cenzurom u SAD gde je prikazan tek dve godine posle snimanja, pod imenom "Seven Doors of Death" (prevođen je i kao "The Beyond"). Inače, ovaj film se nezvanično smatra drugim u trilogiji "Gates of Hell" (zajedno sa "City of the Living Dead" i "The House by the Cemetery"). I na ovom filmu, Fulci je sarađivao sa Dardanom Sacchettijem i Fabiom Frizzijem, mada je po meni Frizzi u ovom slučaju podbacio i film nije imao karakterističnu muzičku podlogu koja se savršeno uklapala u njihove prethodne radove. Što se tiče ostalog, film odlikuje i solidna priča, koju pomalo guši suviše krvavih scena, zatim standardno iritirajući likovi (zbog snimanja na engleskom jeziku), dok je sve drugo poprilično dobro. Mogu samo da kažem da je to još jedna sedmica za Fulcija.
Ocena: 7.0/10
