Mandy Lane je nedodirljivi objekt žudnje za sve
momke u njenoj srednjoj školi. Pozvana na vikend na udaljenom ranču, stidljiva
Mandy vidi šansu da ojača novoformirana drugarstva dok momci u tome vide
priliku da je napokon zavedu. Kako se bliži noć, rolaju se džointi, ispija
alkohol i gutaju pilule, dok Mandy ipak učtivo zadržava distancu od svog tog
razvrata. Ona misli da će pijanstvo biti najgore od svega, ali je u užasnoj
zabludi. Kako se veče pretvara iz lošeg u još gore, postaje jasno da tajni
obožavatelj gaji neke užasavajuće skrivene namere.
Moj osvrt:
Nikada nisam voleo
da mnogo znam o filmu koji imam nameru da pogledam, iz prostog razloga da mi
tuđa mišljenja ne bi uticala na rasuđivanje. Ali i zbog toga što kad Vam neko
nahvali film, gotovo automatski popušta barijera i očekujete da pogledate neko
spektakularno remek-delo, a ako se ta očekivanja ne ispune dolazi do velikog
razočaranja.
Naravno, neki filmovi uspeju da prevaziđu takve situacije, najbolji primer je
špansko remek-delo Rec, dok drugi ipak nisu te sudbine. «All the Boys Love
Mandy Lane» ili skraćeno «ATBLML», uglavnom je hvaljen, čak je i stvorena neka
veštačka pomama na netu, zbog neobjavljivanja filma u SAD, nakon brojnih premijera na festivalima. Valjda je dugo čekanje trebalo da stvori neku paranoju, šta li
već, mada sam prevashodno zbog komentara o filmu želeo da ga pogledam.
Nažalost, film nije
ispunio iščekivanja. Radi se o klasičnom američkom tinejdž slasheru (mada kad bolje razmislim, ubica u 50% slučajeva koristi pušku), u kom Vam
je u prvoj trećini jasno ko je ubica-psihopata, a čak se scenarista nije ni
trudio da nam oteža posao da to provalimo. Jeste, kasnije je ubacio pomalo neočekivan obrt, ali
je to ispalo prilično bez veze. Nikakvo objašnjenje, koje čak ni sami ne možete
da stvorite na osnovu lika glavne junakinje.
Naravno, ovakav film
nije mogao da prođe bez nekih klasičnih stvari kao što su 1) uvek dobre ribe i
2) lokalni farmer koji izgleda kao maneken i fura fazon «stepskog vuka».
Svetla tačka filma je svakako Amber Heard, u naslovnoj ulozi, jer je zaista preslatka i prezgodna. Inače, ubistva nisu
ništa posebno, likovi su iritantni do bola, efekata gotovo i da nema ili su vrlo jednostavni, što kad sve dodamo na ostalo
dobijemo ispodprosečan film. Ocena na IMDB-u 6.1? No way man...
Porodica na odmoru,
pisac na putovanju, zaljubljeni par i usamljena autostoperka nalaze se u gradiću
Desperation (Očajanje), u kom je poludeli policajac zaposednut zlim silama
pobio brutalno čitavo stanovništvo za dva dana. Nade ovih ćudljivih ljudi
nalaze se u rukama dečaka Davida, koji poseduje čudnu religijsku moć koja bi
mogla biti dovoljna za borbu protiv zla u Očajanju.
Moj
osvrt:
Kada naiđete na
film koji ima veze sa Stephenom Kingom, onda možete biti sigurni bar u jednu stvar – zanimljivu priču.
«Desperation» je televizijski film, te ne treba očekivati puno brutalnosti,
krvoproliće i sl. Jednostavno, prikazan je u udarnom terminu, kada TV gleda i
puno dece, pa neki krajnji utisak i nije previše upečatljiv, bar iz ugla
pasioniranih fanova horor žanra.
Ipak, to ne znači da Vas neće u nekim trenucima obuzeti blaga jeza, zbog
klasičnih Kingovih scena, bez izazivanja mučnine u stomaku kako to forsiraju
današnji kreatori filmova. Takve scene su izvorni horor i sigurno nikoga ne
ostavljaju ravnodušnim.
Nažalost, zbog te televizijske cenzure, film nije potpuno iskoristio
potencijal priče (mada ona ipak znatno zaostaje za napr. «The Mist» ili «Storm
of the Century»), pa je posle jako zanimljivih sat vremena, ipak došlo do
izvesnog pada u završnici, naročito kada se iz radnje uklanja fantastični Ron
Perlman koji je do tada briljantno glumio zlog pandura i kad malo bolje
razmislim, mislim da se niko ne bi uklopio u tu ulogu tako upečatljivo.
I ostatak glumačke ekipe je dosta «jak», tu su Tom Skerritt i Annabeth
Gish (agent Reyes iz «X-Files»).
Dakle, sa dramske strane, film je jako dobar i zanimljiv, i prava je šteta
što nije snimljen za bioskope i drugačiju publiku. Ipak, u odnosu na gluposti koje sam gledao u poslednje vreme, "Desperation" je delovao osvežavajuće.
Od 15.09. do 21.09. beogradska Kinoteka će upriličiti nedelju hororfilma. Svakog dana po tri projekcije, mahom klasika. Za sve ljubitelježanra, pravi poklon. Ovo je najavljen program:
Понедељак 15.09. 17:00 ТИХИ БЕС (САД 1982) Silent Rage
ул: Чак Норис (Chuck Norris), Рон Силвер (Ron Silver) р: Мајкл Милер (Michael Miller) 19:00 ЈЕЗА У НОЋИ (САД 1971) Play Misty For Me
Среда 17.09. 17:00МИСТЕРИЈА СТАРОГ МЛИНА (ВБ 1966) The Shuttered Room ул: Керол Линли (Carol Lynley), Жиг Јанг (Gig Young) р: Дејвид Грин (David Greene) 19:00 ОН ЗНА ДА СИ САМА (САД 1980) He Knows You’re Alone
Opis bloga:
Kao mali mnogo sam se plašio horor filmova, a sada sam izrastao u velikog ljubitelja žanra. Razlozi za to su moj brat blizanac koji ih je oduvek neustrašivo gledao, odlični hrvatski sajt www.horrorhr.com,a i drugar Zlaja koji mi je predložio da započnem blog. Sve što pogledam predstaviću na ovom blogu, u nadi da ću zainteresovanima olakšati da izaberu film po svom ukusu i preskoče totalne promašaje (osim ako nije HorrorHr lično pošto on takve filmove ne propušta :) ). Na kraju, upozoravam sve posetioce bloga da se na njemu vrlo često nalazi materijal uznemiravajućeg sadržaja.
kontakt: hororfilmovi@gmail.com
My Great Web page
Kako sam nehotice zeznuo nešto u control panelu, odlučio sam da ionako bezvredni i ničemu korisni pretraživač bloga tzv. search izbacim sa istog. On nije imao nikakvu funkciju tako da to nije nikakva tragedija a posetiocima bloga savetujem da pretražuju filmove na sledeći način:
U svom browseru možete ukucati ime filma koji vas zanima a u dodatku morate dopisati i hororfilmovi.blog.rs i Google će Vam izbaciti link sa traženim filmom (naravno pod uslovom da se uopšte nalazi na blogu).
No way man...
