Uprkos uspehu filma «Drakula» i tome što mu je pogurao karijeru, Brauningovo najvažnije zanimanje nastavilo je da leži u filmovima koji su obradjivali prirodne neobičnosti i bizarnosti, a ne u filmovima koji su se odnosili na natprirodno. Tako se, posle «Drakule», vratio svom voljenom cirkusu sa prilično osporavanom idejom, filmom o grupi cirkuskih nakaza, koristeći stvarne nakaze, i ovo je uzrokovalo njegov profesionalni sunovrat. Bez iznenadjenja, direktori Univerzala nisu bili baš oduševljeni tim projektom, ali još jednom je Talberg, koji je tada radio za MGM, pomogao Brauningu i ubedio nesigurnog Luisa B. Mejera da prihvati ideju.

Film "Freaks (1932)" je bio o prelepoj ali zloj trapezistkinji po imenu Kleopatra (koju je glumila Olga Baclanova koja je bila ruskog porekla) koja se udaje za jednog od cirkuskih patuljaka kada sazna da će on naslediti ogromnu sumu novca. (Patuljka, po imenu Hans, glumio je stari Brauningov prijatelj Harry Earles, koji se takodje pojavio i u obe verzije filma “The Unholy Three”) Nakon njihovog venčanja, ona se udružuje sa cirkuskim ‘čovekom od čelika’, njenim ljubavnikom, da otruje Hansa. Patuljak je deo cirkuskog šoua nakaza i kada ostali saznaju njene namere preduzimaju drastičnu akciju, pretvarajući nekada lepu Kleopatru u odvratnu izobličenu nakazu, novu cirkusku atrakciju.  

Prijem filma “Freaks” kod kritike je bio izmešan, ali ne i sasvim neprijateljski.  Pravu štetu filmu naneli su upravnici bioskopa i sama bioskopska publika. Njihova preplašena reakcija osigurala je da film doživi finansijski neuspeh (film je dobro prošao u nekoliko američkih gradova ali nedovoljno da napravi bilo kakvu razliku – a u Britaniji je čak bio i zabranjen preko 30 godina.) Ljudi su bili spremni da gledaju horor filmove u kojima se Boris Karlof  tetura okolo kao oživljeni leš, ali nisu bili spremni da izdrže neke daleko neprijatnije oblike stvarnog života, naročito ne 1932. godine kada su smatrali da su njihovi sopstveni životi bili dovoljno grozni.  Film nikada nije bio otvoreno prikazan a čak i danas reakcija gledalaca je po svemu sudeći izmešana.

Interesantniji je bio film “The Devil Doll” iz 1936. godine u kom je Lajonel Berimor (Lionel Barrymore) glumio čoveka koji je greškom osudjen za zločin. On beži iz zatvora i sukobljava se sa starim naučnikom koji je izmislio postupak kojim može da smanji životinje i ljude da bi, dok su beživotni, ličili na lutke. Kada se vrate u život, sićušni ljudi nemaju svoju volju i slede tudja naredjenja. Berimor ukrade nekoliko ‘lutaka’ i vraća se u Njujork gde otvara prodavnicu lutaka, a zatim nastavlja da šalje svoja sićušna stvorenja na misije da ubijaju ljude koji su mu smestili. Da bi izbegao da ga primete, on se maskira u stariju ženu, omiljeni Brauningov izum, i većina uživanja u filmu dolazi od gledanja Berimorove zabavne uloge ovog neobičnog lika.

 

Brauningov poslednji film za MGM bio je iz 1939. godine, misterija o scenskim madjioničarima nazvan “Miracles for Sale”. Povukao se iz filmske industrije nakon toga i ostatak života proživeo na njegovoj bogatoj uštedjevini i po rečima Karlosa Klarensa iz njegove knjige “Horror Movies”, ‘plemenito osudjivao filmove koji su ga učinili bogatim i slavnim’. Umro je 6. oktobra 1962. godine, dok se oporavljao od operacije raka.

Kraj

tekst napisao: John Brosnan, "The Horror People"

prevod: hororfilmovi.blog.rs