Horor filmovi

Tod Brauning (Tod Browning) je rodjen 12. jula 1880. godine. Sa šesnaest godina je pobegao od kuće i pridružio se cirkusu u kom je radio nekoliko godina kao klovn, akrobata i dr. Njegovo iskustvo iz cirkusa, veoma je uticalo na njegovu kasniju karijeru u Holivudu i odjeci tih godina mogli su se naći u mnogim njegovim filmovima. Posle cirkusa, Brauning je otišao u varijetsko pozorište gde je bio komičar i obišao je svet sa različitim društvima.

Stigao je u Holivud 1914. godine i pojavio se u mnogim kratkim filmovima u kojima je igrao vodeću komičarsku ulogu. Tokom tog perioda postao je dobar prijatelj sa D. W. Grifitom (D. W. Griffith) i bio je jedan od asistenata tog velikog režisera na filmu “Intolerance (1916)”. Do tad, Brauning je takodje počeo da piše scenarije, shvatajući da njegova budućnost leži iza kamera, pre nego ispred njih. Dosta je naučio radeći sa Grifitom i 1917. godine je režirao svoj prvi dugometražni film “Jim Bludso” ali tek je 1920. godine utemeljio ugled u filmskoj industriji, kada je režirao za producenta Karla Lemla i Univerzal, melodramu smeštenu u Turskoj po imenu “The Virgin of Stamboul”.

U njegovom narednom filmu za Lemla, “Outside the Law (1921)” glumio je Lon Čejni (i ovde) ali je Brauning zatim napustio Univerzal na dve godine. Tokom tog perioda radio je samo sporadično, trošeći većinu svog vremena pokušavajući da se izbori sa alkoholizmom. Ali 1925. godine, u 45-oj godini, krenuo je iz početka i ubrzo je obnovio temelje velikog režisera koje je izgradio ranije. Uz asistiranje Lemlovog legendarnog mladog štićenika, Irvinga Talberga (Irving Thalberg), uverio je Univerzal da snimi film “The Unholy Three”, priču koja je sadržala mnoge sastojke bliske njegovom srcu, koji su se odnosili na aktivnosti tri bivša cirkuzanta koji različito prerušeni, vode prodavnicu kućnih ljubimaca kao paravan za svoje kriminalne aktivnosti. To je bio veliki uspeh za Univerzal i Leml je odlučio da je saradnja Brauninga i Čejnija formula koja garantuje stvaranje novca.

Tokom preostalih pet godina Čejnijevog života, oni su snimili još nekoliko zajedničkih filmova kao što su “The Road to Mandalay (1926)”, “The Unknown (1927)” i “London After Midnight (1927)”.

Brauning je koristio, sa izvesnom dozom ponosa, film “London After Midnight” kao primer kako pridobiti publiku da prihvati natprirodne dogadjaje. "Od publike nije zahtevano da veruje u odvratno nemoguće, već samo u odvratno moguće. Uverljivost pre uvećava nego što smanjuje jezu i uzbudjenje." Dve godine nakon tog intervjua režirao je film “Dracula (1931)”, i neverovatniju priču koju je teško moguće naći. To je demonstriralo brzinu kojom se američka publika prilagodila ‘odvratnom nemogućem’.

Brauning nije bio istiniti režiser horor filmova po tradicionalnom shvatanju i njegova verzija Drakule je dokaz toga. On nije imao stvaran osećaj za natprirodno ili za kreiranje gotske atmosphere, niti je bio veoma očigledan režiser (po filmskoj legendi “Drakula” je bio jedan od njegovih probnih projekata ali nema dokaza koji bi to podržao – on se umešao u snimanje tog filma u kasnoj fazi njegovog razvoja). Bez obzira, vizelni stil koji poseduje “Drakula” je zasluga uticaja kinematografa Karla Frojnda (Karl Freund). Glavna režiserska karakteristika Toda Brauninga je bio njegov odnos sa glumcima. Bela Lugoši (i ovde) je tokom snimanja filma “Drakula” otkrio da je Brauning veoma koristan.