David R. Ellis, čovek iza kojeg stoji nekoliko naslova iz horor žanra kao što su "Asylum", "Final Destination 2" i "The Final Destination", snimio je "Shark Night 3D" ukrstivši podkategorije kao što su animal attack, slasher i snuff. Iz tako nečega, normalno, može samo da nastane glup, nezanimljiv i naporan film, ali ni to nije bilo dosta Ellisu pa je film dodatno uništio dodvoravanjem publici izborom pitomog PG-13 rejtinga američke asocijacije za igrane filmove. To je značilo da neće biti golotinje ni preterano krvavih scena. Mislim, imaš među glumicama seksi Saru Paxton i Katharine McPhee i ne vidi se ni sisić, film je u startu osuđen na propast.

 

Koliko je zbrkan scenario, zaključite i sami: Sedam studenata odlazi na ostrvo na jezeru u zalivu Luizijane kako bi provelo razuzdan vikend. Međutim, zabava će se pretvoriti u noćnu moru kada jednog od njih napadne ajkula. Ovo ipak nije bilo dovoljno scenaristima Hayesu i Studenbergu, pa su u priču uključili i lokalne seljobere koji stoje iza ovih napada, jer snimaju smrti i kače ih na net, pošto se drže Del Boyeve devize: "Next year at this time we will be a millionaire."

 

Scenario je, dakle, glupav, a dodatno ga ruše nebuloze poput one kada crnac bez ruke i bez par litara krvi, kada sazna da mu je ajkula pojela ženu njegovog života, ulazi u jezero s ručno pravljenim kocem i s namerom da pokaže toj ogromnoj ribi da "payback is a bitch!". Na sve ovo, sam zaplet i završnica filma su prepuni klišea da se prosto guše u njima.

 

Ovakvi detalji, kao i činjenica da "Shark Night" ne donosi ništa što već nije viđeno u ovakvom tipu filmova, uticali su na to da kritika saseče film, a ni publika nije bila ništa zadovoljnija - osim loših ocena po filmskim web sajtovima, bioskopska zarada je bila svega 34 miliona dolara što je malo obzirom da je u produkciju uloženo čak 25 miliona! To je svakako veći udarac za producente od ocena, ali nisu ni zaslužili ništa bolje.