[američki filmovi
]
14 April, 2012 16:16
A Nightmare on Elm Street (1984)
Dvanaest godina posle debitovanja naslovom "Last House on the Left", snimanja kultnog "The Hills Have Eyes" i nekoliko sasvim prosečnih filmova poput "Deadly Blessing", "Swamp Thing" i "Stranger in Our House", Wes Craven je 1984. napisao scenario i režirao klasik horor žanra "A Nightmare on Elm Street". Zanimljivo je da je Craven inspiraciju pronašao u seriji novinskih članaka o izbeglicama iz Kambodže, Crvenim Kmerima koji su u SAD umirali u toku sna - poor bastards su bolovali od tzv. Brugada sindroma ili Iznenadnog neočekivanog smrtonosnog sindroma, čestog srčanog oboljenja u Tajlandu i Laosu.
Craven je u toj neobičnoj priči video ideju za svoj horor film u kome će se preplitati san i java i nastao je "A Nightmare on Elm Street", remek-delo žanra koje je pokrenulo pravu franšizu te je snimljena gomila nastavaka, rimejk, čak i crossover sa drugom franšizom, "Friday the 13th". Cravenov scenario je vrlo zanimljiv i prati, kako je to Carpenter u "Halloween"-u propisao, grupicu tinejdžera, uglavnom napaljenih koji iznenada počinju da sanjaju snove u kojima ih proganja okrutni i unakaženi ubica po imenu Freddy Krueger, koji na jednoj od šaka nosi rukavicu sa sečivima. Ovim klincima nije jasno zašto su na meti Kruegera, dok ne saznaju surovu istinu da iza njegove smrti stoje njihovi roditelji i da je vreme za Freddyjevu osvetu.
Kada sam bio klinac, a to je kao što stoji u opisu bloga bilo vreme kada sam bio veoma plašljiv i izbegavao horor filmove u širokom luku, ovaj film je pratila fama, a starije društvo iz kraja ložilo nas je dodatno pričom o jednom od najstrašnijih filmova ikada od koga su ljudi po amričkim bioskopima čak i umirali, naravno od straha. Zbog toga sam ga dugo izbegavao, a negde u kasnim tinejdžerskim godinama konačno gledao i iščuđavao se njihovim lažima. Šta više, bio mi je na trenutke komičan film. I sada je opet prošlo dosta vremena dok se "A Nightmare on Elm Street" našao na mom repriznom repertoaru i posle ovog poslednjeg gledanja smatram da zaista zaslužuje status koji nosi. Ovo je prosto i narodski rečeno - filmčina!
Craven je imao dosta slab budžet, scenario koji je na nekoliko mesta problematičan na šta je uticao producent, ali isreću i znanje da ipak stvori upečatljiv i film za pamćenje. Iako skromnog budžeta, specijalni efekti su fantastični i što je najvažnije, a to priznanje film je dobio i od kritičara i od istoričara filma, prelaz između sna i jave je neverovatno uspešno izveden i to je najveći kvalitet ovog dela. Sem toga, režija je naravno prvoligaška, glumačka postava pun pogodak, naročito Heather Langenkamp u ulozi Nancy, a na više mesta ima prejebenih scena koje su obeležile žanr za sva vremena (smrti Tine Gray i Glena Lantza su vrh vrhova, scena Nancy u kadi, prvi Nancyn san u kom se pojavljuje Krueger, ma većina scena su sjajne i što je bitno vrlo često se smenjuju ove nezaboravne sekvence).
Realno, o ovakvim filmovima ne treba mnogo trućati, već im treba često davati šansu i uživati u njihovoj jednostavnoj genijalnosti. Ako nekog zanima opširniji osvrt na ovaj klasik, obavezno preporučujem ovaj link na kome Dejan Ognjanović detaljno iznosi mišljenje zašto je ovo remek-delo.
I da, za kraj još jedna zanimljivost. Glavnog negativca Freddy Kruegera svi znaju, a inspiracija za njega bio je istoimeni školski siledžija koji je kao dete maltretirao i terorisao Wesa Cravena. Koliki je uticaj na Cravena imalo to siledžijstvo, treba reći da je i u svom prvom filmu "Last House on the Left" glavnog negativca nazvao skraćenim imenom Krug.
[evropski filmovi
]
09 April, 2012 16:12
Non si deve profanare il sonno dei morti (1974)
Davne 1974. godine, u špansko-italijanskoj koprodukciji, nastao je film koji se u originalu zove "Non si deve profanare il sonno dei morti", ali je inače daleko poznatiji po nazivima "Let Sleeping Corpses Lie" i "The Living Dead at The Manchester Morgue". Ovaj film o zombijima, snimljen je na engleskom jeziku, vrlo verovatno zbog napada na šire tržište, iako za tako nečim nije bilo preke potrebe. Sniman je većim delom u Italiji, a manjim u Engleskoj, iako se radnja dešava u okolini Mančestera.
Radnja prati Georga i Ednu, koji dolaze na farmu na kojoj živi njena sestra s mužem. Ubrzo će ih napasti oživljeni leš lokalne pijanice koji ubija Edninog zeta i oni postaju glavni osumnjičeni u očima konzervativnog inspektora koji ih unapred osuđuje i ne veruje u njihovu odbranu. Naime, oni tvrde da je ubica zombi i da im preti još veća opasnost pošto naučnici i njihova mašina za uništavanje insekata i štetočina nesmetano rade na okolnim poljima i povećavaju broj "oživljenih mrtvaca". George i Edna ulaze u trku s vremenom da unište mašinu, dok im revnosni inspektor diše za vratom.
"Let Sleeping Corpses Lie" je po mnogo čemu specifičan film. Jedan je od onih filmova koji je prevođen na zaista neverovatne načine na engleski i druge jezike, pa otuda i neki zaista tupavi nazivi kao što su "Don't Open the Window", "Breakfast With the Dead", "Breakfast at the Manchester Morgue" ili "Weekend With the Dead". A na srpskom bi se otprilike zvao "Ne smemo da oskrnavimo san mrtvih".
Na hrvatskom blogu o SF i horor filmovima Horor film playground, ovaj film je dosta nahvaljen i svrstan u kategoriju remek dela, što je bio jedan od razloga da ga nabavim i pogledam, a drugi razlog je naravno taj što spada u kategoriju filmova o zombijima. Sem toga, i na IMDB-u se dosta visoko kotira za horor film - ocena 6.9 i preko 3000 glasača. Ipak, kada se film završio, krajnji utisak mi je bio daleko od oduševljenja. Činjenica je da ima nekoliko zabavnih i kultnih dijaloga, naročito kada je reč o odnosu glavnog junaka Georga i inspektora, ali scenario je na više mesta bušan, naročito na početku putovanja glavnih junaka. 
Pre svega, mislim da je sam početak dosta razvučen, a da je najveći propust taj što se zombiji pojavljuju isključivo u okruženju Georgea i Edne, pa uvek ispada da su oni krivi, a kad dođe murija, od živih mrtvaca ni traga ni glasa. S druge strane, zombiji su dosta zanimljivi, spori su ali krvoločni i posebno upečatljiva je scena kod crkve i lokalnog groblja, gde ima i ozbiljnog krvoprolića u kome strada jedan pandur koji pokušava da bude hrabar.
Neki krajnji utisak koji je "Let Sleeping Corpses Lie" ostavio na mene je da je reč o solidnom ostvarenju, kome se nedostajali malo bolji scenario i više dinamičnosti, pa da zaista bude klasik.
[američki filmovi
]
04 April, 2012 22:52
The Innkeepers (2011)
Ti West, mladi reditelj koji očigledno balansira na granici talentovanog i netalentovanog, kao što tradicija nalaže, snimio je novi horor film. Ovaj tridesetjednogodišnjak je u svojoj relativno kratkoj karijeri "izbacio" već peti film iz horor žanra, a naravno već radi na šestom i uz to je jedan od izabranih režisera za serijal "The ABCs of Death", projekat u kome će 26 režisera imati priliku da predstavi isto toliko načina umiranja.
Jasno je da je West, za vjek i vjekov vezan za horor žanr, a osim lošijih i ispodprosečnih filmova "The Roost", "Trigger Man" i nastavka "Cabbin Fever 2: Spring Fever", u CV-ju mu stoji i iznenađujuće dobri "The House of the Devil", film kojim nas je vratio u dobre, stare osamdesete godine XX veka. Dakle, ova kratka istorija Ti Westa me je zabrinjavala pred gledanje njegovog poslednjeg dela zvanog "The Innkeepers", jer je bilo za očekivati da ili bljesne ili nas opet počasti govancem. "The Innkeepers" prati sudbinu dvoje mladih ljudi koji su recepcioneri u hotelu "Yankee Pedlar Inn"-u, u poslednjoj nedelji pred zatvaranje istog i koji žele da ovekoveče ukletu prošlost ovog zdanja i sve to lepo predstave na svojoj web stranici. Ono što počinje kao bezazlena igra, pretvara se u uznemirujuće događaje i vodi ka tragičnom kraju.
I? Bio sam u pravu što sam se pribojavao, zbog toga što je West potpuno omanuo. Iako je film dosta dobro prihvaćen kod publike širom sveta, "The Innkeepers" je po mom mišljenju jedan od najlošijih filmova koji obrađuju priče o duhovima koji opsedaju stara zdanja. Ogromna većina radnje je dosadna do uspavljivanja, atmosfera je praktično promašena tim otupljivanjem, a pakovanje akcije pred kraj filma deluje kao da se West setio da je protraćio sat vremena ni na šta i da sve to mora da nadoknadi u petnaest minuta.
Sem tih loših aspekata, bilo je i nečeg solidnog - to je Westov izbor glumaca koji su na nivou, a malu ekipu predvode mlada nada Sara Paxton koja je u 2011. godini snimila još dva horora ("Shark Night 3D" i "Enter Nowhere") i ostarila Kelly McGillis koja je 25 godina ranije slamala srce Tom Kruzu u "Top Gun"-u. Pored toga, scene u kojima se pojavljuje duh ostavljene neveste su bile po mom ukusu, međutim to nije uspelo da izvadi film iz teškog proseka. Nadam se da će West uraditi bolji posao na filmu "V/H/S" čija radnja obećava: "Grupa lopova, angažovana od strane nepoznatog trećeg lica da obije izolovanu kuću i ukrade retku VHS traku, pronaćiće snimljene trake koje prevazilaze njihovu pogodbu".
