[američki filmovi
]
16 Februar, 2012 20:38
Feast III: The Happy Finish (2009)
Iako je u drugom delu već došlo do pada kvaliteta u odnosu na originalni "Feast", trio Gulager-Melton-Dunstan snimio je i treći, za sada poslednji deo o misterioznim čudovištima koja su najpre terorisala posetioce jedne izolovane drumske kafane, a zatim stanovnike učmalog gradića. Dakle, nisu izdržali i tako je nastao "Feast III: The Happy Finish".
Kako je završetak drugog dela veoma zbrzan i stiče se utisak prenagljen, a nije potamanjena gomila likova, radnja se tu nastavlja i prati njihov put ka policijskoj stanici koja je najstabilnija građevina u gradu, a i poseduje arsenal oružja koji im može znatno olakšati borbu. Ova nesrećna grupa likova, koja ni u trećem delu ne prestaje s međusobnim sukobima, napušavanjima i sl. sranjima, biće osvežena novim likovima kao što su Shitkicker, Prophet i Jean-Claude Seagal! Svako od njih imaće svoju ulogu u odluci da se napadne gnezdo, tzv. košnica iz koje su izmilela čudovišta i koje se nalazi u podzemnom kanalizacionom sistemu.
"Feast III" je enormno glup, dosadan i zamarujuć nastavak, da bi ovom triu "genijalaca" trebalo zabraniti rad na neko vreme, jer je prosto neverovatno da od dobrog prvog dela, isti autori potpišu stvaranje ovakvog smeća. I u ovom delu ne manjka krvoprolića, morbidnosti i gadosti, ali mnoge stvari su toliko nebulozne da je to neverovatno. Sem toga, ubacivanje pomenutih likova (od kojih poslednji ima WTF ime) je toliko jadno, zato što su oni stereotipni do mere lošeg ukusa, a sama završnica filma me je ostavila bez teksta. Pojavljivanje nekakvog džinovskog robota niotkuda i marijači koji na kraju peva neku retardiranu pesmu kojom opisuje radnju u sva tri dela potkopali su mi sumnju u uverenje da od "Kursadžija" ne postoji ništa gluplje. Najveća sreća i jedina prednost "Feast III" je to što traje 75 minuta, mada i to na momente deluje predugačko.
[američki filmovi
]
12 Februar, 2012 08:18
Feast II: Sloppy Seconds (2008)
Tri godine nakon rediteljskog prvenca i jednog od uspešnijih tj. popularnijih i među publikom bolje primljenih horor filmova snimljenih u poslednjih deset godina, John Gulager se vratio režiranju i to nastavka sage koja je, naročito u SAD, stekla kultni status. Dakle, Gulager potpisuje drugi deo pod nazivom "Feast II: Sloppy Seconds". Gulager je i u ovom nastavku nastavio saradnju s scenarijskim dvojcem Melton-Dunstan koji je stajao iza "Feast"-a i pobedio u trećoj sezoni Greenlight projekta.
U "Sloppy Seconds" su i dalje verovala braća Weinstein, pa je njihova kompanija jedna od ditributera, ali ovaj film je već u startu predviđen da bude mnogo lošiji od originala - sniman je direktno za DVD i glavnu ulogu nije reprizirala Krista "Fuckin' Hot" Allen. Budžet za tako nešto i nije bio posebno loš, izdvojena su dva miliona dolara što nije značajnije uticalo na ovakav tip filma, jer se može svrstati u neku pola treš, pola crna komedija, pola horor kategoriju.
Radnja se nastavlja na kraj prvog dela, a posebna glupost je oživljavanje jednog od likova koji je geknuo - SLEDI SPOILER - scenaristi su oživeli lik Bartendera koga je tumačio režiserov ćaća Clu, što je po mom mišljenju bilo potpuno besmisleno tj. mogao je da izjavi reč-dve da novoj heroini da naznake ko joj je likvidirao sestru, a ne da ga kroz čitav film vuku sa sobom. Kad pominjem novu heroinu, reč je o Biker Queen (da, praksa sa nadimcima iz prvog dela se nastavljai ovde, ali je predstavljanje likova ipak bezveznije), inače sestri bliznakinji Harley Mom koja gine u "Feast"-u i koja sa svojom bandom lezbo-bajkerki odlazi u obližnji gradić kako bi osvetila sestrinu smrt. Problem je što su isti taj gradić opsela čudovišta iz kafane i pretvorila ga u mali Bejrut. Bajkerke i nekoliko preživelih lokalaca moraće da se udruže ako žele da živi dočekaju konvoj vojske koji je na putu da ih spasi. Sem te priče, paralelno pratimo i borbu Honey Pie, jedne od preživelih iz prvog dela koja je prognana iz grupe od strane Bartendera, da se sama izbori za opstanak.
Kao što se može primetiti iz opisa, radnja je obogaćena gomilom likova koji će biti potrošni materijal, a Melton i Dunstan su se preigrali ubacivši u priču (ne)maštovite karaktere, a jedan od likova u samom filmu kaže u jednom trenutku: "E, sad sam bukvalno sve video." Zaista je reč o jednoj papazjaniji, dovoljan je primer navesti da su u priču uključene i dve male osobe, braća Thunder i Lightening, tu su stari znanci Bartender i Honey Pie, Biker Queen i njena lezbo banda, te prodavac automobila Slasher, njegova gospođa Secrets i ljubavnik Greg.
Iako je "Feast" bio brutalan, nasilan i krvav film, dvojka ga je po tome nadmašila - krv teče u potocima, delovi tela lete na sve strane, a i sama čudovišta se dosta više vide u kadru, čak i po danu. Naravno, u ovome se i preteralo, a posebno odvratne scene su sa raspadajućom babom Thundera i Lighteninga, Gregovo spašavanje bebe i seciranje lešine jedne od ovih spodoba. Kada ih već poredim, "Feast" mi je ipak bio znatno zanimljiviji za praćenje, možda zbog likova koji su bili zabavniji i simpatičniji. Osim toga, "Feast 2" se završava nekako naglo, dok gledanje tolike količine mrcvarenja izaziva popriličan zamor. "Sloppy Seconds" je definitivno film za ljubitelje krvoprolića i nije loš za jedno gledanje.
[američki filmovi
]
07 Februar, 2012 07:49
Feast (2005)
Rezultat treće sezone projekta Greenlight je horor film "Feast" iz 2005. godine, a pobednički tim činili su scenaristi Marcus Dunstan i Patrick Melton i režiser John Gulager, inače sin Clua Gulagera koji je glumio u jednom od najkultnijih filmova horor žanra, "The Return of the Living Dead". Iza produkcije "Feasta" stala su veoma poznata imena: Matt Damon, Ben Affleck, braća Bob i Harvey Weinstein i braća Maloof, uloženo je preko 3 miliona dolara i dobijen je zabavan SF horor, svakako jedan od zanimljivijih poslednjih godina, da ne napišem deceniju.
Radnja je prilično jednostavna - posetioce zabačene kafančine iznenada napadaju nekakvi vanzemaljci, čudovišta ili šta već i jasno je da ih očekuje grčevita borba za opstanak protiv veoma nezgodnih, snažnih, brzih i pre svega gladnih neprijatelja. Ono što "Feast" donosi je svakako svežina u pogledu nekomplikovanja radnje, specifično predstavljanje svih likova (nadimci, zanimanja u životu, ali i sudbina do kraja filma su mi bili simpatična fora), puno dinamičnosti koja dosta rano počinje i scena krvoprolića koliko hoćeš.
Pomenuti Clu Gulager jedan je članova glumačke ekipe, koja i nije preterano poznata, ali je sasvim lepo skockana i upakovana, pri čemu moram da izdvojim i Kristu Allen, ekstremno sexy mamacitu, jednu od nekoliko heroina. Angažovanim glumcima i nije bilo teško da nam približe likove, jer su oni živopisni iako bi to moglo nekome da zasmeta. Takvi karakteri produkuju i nekoliko komičnih scena, a jedan od uspešnije prikazanih likova je Coach, koga glumi Henry Rollins, vođa punk benda Black Flag. Ah da, tu je i kultni Jason Mewes u sporednoj ulozi, poznatiji kao Jay iz dvojca "Jay and Silent Bob".
Na žalost, scenaristi su imali i momenata u kojima su se pogubili i preterali u replikama, što pred kraj počinje malko da zamara. U još neke nedostatke, uvrstio bih to što ova čudovišta nisu detaljnije objašnjena, tačnije o njihovom poreklu se ne saznaje ama baš ništa, osim da se razmnožavaju neverovatno brzo iz gotovo antologijske scene seksa između dve kreature. Takođe, nemamo baš puno prilike da ih detaljnije osmotrimo pošto su scene u kojima se pojavljuju veoma dinamične i brze.
Ipak, ovaj poslednji pasus nije bitno pokvario utisak - "Feast" je pomalo uvrnut, ali zabavan i zanimljiv film koji nudi gledaocima puno akcije, krvi, delova tela, ali i humora, tako da preporučujem da pogledate borbu za opstanak likova zanimljivih nadimaka: Hero, Bozo, Hot Wheels, Coach, Beer Guy, Honey Pie, Grandma, Heroine, Tuffy i sl.
