Ne sećam se tačno kada, ali negde pre započinjanja ovog bloga, gledao sam prvi put "Wind Chill". Koliko sam se sećao, a ipak je od tad prošlo bar 3-4 godine, film mi i nije bio nešto posebno. Kako se do sada nije našao reprizno na mom repertoaru, a samim tim ni na blogu, rešio sam da ga ponovo pogledam i svoju kratku ocenu postavim ovde (ujedno i proverim da li se šta promenilo u odnosu na prvi utisak koji je ostavio).
U ovaj film polagano je mnogo nade jer su se producentskom timu priključila dva velika imena: večiti neženja George Clooney i poznati režiser Steven Soderbergh. Za film čija se radnja bazira na glumi dvoje mladih i perspektivnih glumaca i nešto specijalnih efekata, budžet je bio sasvim solidan, oko 6 miliona dolara i iz tog aspekta "Wind Chill" izgleda sasvim dobro - gluma je na nivou, efekti dosta solidni (mada su neke scene premračne za moj ukus), sve izgleda cakum-pakum.
Međutim, onda dolazimo i do nekih nedostataka koji obećavajući film spuštaju u kategoriju prosečnih. Kao što sam napisao, film se oslanja na dva lika koje igraju Emily Blunt i Ashton Holmes koji kreću prečicom, dožive saobraćajku i ostanu zarobljeni u vukojebini zatrpanoj snegom, bez pomoći na vidiku i sa nadolazećom snežnom olujom za vratom. Kao da ovo samo po sebi nije dovoljno, ubrzo počinju da im se ukazuju neobične utvare, a jedna od njih je posebno opasna.
Verovatno se pitate šta to može da ne valja? Pa, jednostavno, po mom mišljenju film je nekako prosečan, niti smrdi niti miriše. Same utvare nisu u dovoljnoj meri iskorišćene za zastrašivanje iako je ambijent za tako nešto fenomenalan, a rasplet je već puno puta iskorišćen do sada u horor žanru. Previše se film zasniva na dijalozima glavnih junaka, dok je mladić klasičan stalker što je ovde banalizovano i neubedljivo zanemareno.
Inače, osim što je prosečan "Wind Chill" se pokazao i teškim gubitašem, pošto je na bioskopskim blagajnama skupio bednih 285 hiljada dolara, a sem poznatih producenata nije mu pomogao ni legendarni Clint Mansell kao tvorac soundtracka, mada on kao po običaju izuva kao u sledećem primeru:
